četvrtak, 18 Januar 2018 18:23

Zašto je energetska efikasnost važna


Energetska efikasnost nije više apstraktni pojam koji je većini nejasan, a samo nekolicini dostupan. Umesto toga, to je sada jasno određeni pravac koji strateški ima za cilj kratoročno i dugoročno smanjenje potrošnje energije preko raznih metoda: od integrisanog projektovanja do upotrebe energetski efikasnih materijala i sistema.

Šta je energetska efikasnost? Najbolje bi mogli da je definišemo kao korišćenje manje energije radi ostvarivanja iste količine posla. Dobijanje najviše završenog posla po energetskoj jedinici se često opisuje kao mera energetske intenzivnosti. Zajedničke vrednosti za zgrade i naselja uključuju korišćenje energije po kvadratnom metru i korišćenje po glavi stanovnika.

Zašto je energetska efikasnost bitna za zgrade? Energija je postala kritično ekonomsko pitanje i najviši političko-društveni prioritet svih zemalja na svetu. Neodrživo snabdevanje i potržanja za energijom imaju ozbiljne implikacije od budžeta domaćinstava do međunarodnih odnosa. Zgrade su na prvoj liniji ovog problema zbog visoke potrošnje energije. Istraživnja su u više navrata pokazala da energetski efikasne zgrade i odgovarajuće korišćenje zemljišta nude mogućnosti za uštedu novca uz istovremeno smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Trenutna mešavina energetskih resursa širom sveta u velikoj meri naginje prema nafti, uglju i prirodnom gasu. Pored emitovanja štetnih gasova, ovi resursi su neobnovljivi: njihove količine su ograničene ili se ne mogu zameniti tako brzo kao što se troše. Iako procene vezane za preostale količine ovih resursa variraju, jasno je da sadašnje oslanjanje na neobnovljive izvore energije nije održivo i uključuje sve više destruktivnije procese ekstrakcije, nesigurne zalihe, eskalaciju tržišnih cena i ranjivost ekonomija. Sa učinkom od oko 40% od ukupnog korišćenja energije na svetu, zgrade su značajni doprinosioci ovih problema.

Bez energije ništa neće raditi. Potrebna nam je energija da održimo naše prostorije hladnim ili toplim, da upalimo i koristimo svetlo. Energija se koristi za pripremu hrane, proizvodnju svakodnevne robe, dostavljanje tekuće vode u svaku zgradu, kao i u skoro svakoj drugoj situaciji svakodnevnog života.

Energija nije beskrajan resurs. Klimatske promene i nedostatak resursa su glavni izazovi u današnje vreme. Pored toga, stvarna potrošnja energije u Evropi zavisi čak 50% od uvoza energije – ova cifra može rasti do 70% do 2030. godine. Nauka neumoljivo istražuje nove izvore energije, kako oni mogu da se koriste i kako se mogu obnoviti. Ali pošto obnovljivi izvori energije još uvek nisu dovoljno pouzdani, oni nisu u stanju da dostave svu energiju koja je potrebna, a nama je svakako potrebno da spustimo potrošnju energije i sačuvamo što je više moguće postojeće resurse. Obnovljivi izvori energije neće biti u mogućnosti da obezbede dovoljno energije za ceo svet u bliskoj budućnosti. I zbog toga je efikasno i održivo korišćenje energije veoma potrebno.

Ušteda energije je potrebna kako bismo obezbedili naše postojanje, ali ona takođe utiče i na smanjenje troškova. Cena energije raste svaki dan. Korišćenje manje energije znači uštedu novca. Samo saobraćaj i proizvodnja energije troše više energije nego zgrade. Sistemi grejanja i hlađenja, kao i osvetljenje u stambenim i poslovnim objektima troše nešto manje od polovine energije koja se koristi u Evropi. To znači da postoji mnogo potencijala za uštedu energije u građevinskom sektoru. Ušteda energije u zgradama predstavlja mogućnost za svakoga od nas da smanjimo loše uticaje korišćenja energije na životnu sredinu i istovremeno smanjimo troškove.

 

Izvor: Build, besplatni poslovni magazin o građevinarstvu i opremanju, Infonet Group d.o.o., god. IX, br. 34, Beograd, novembar 2015, str. 6.

Ocijeni
(1 Glasaj)
Čitano 48 puta

Magazin Ašk