petak, 15 Januar 2016 19:57

Dnevnik odrastanja

Autor: Esad Bajić 


Babo,
danas kad smo te spustili u mezar trudio sam se da ne zaplačem. Ti si šehid i zaslužuješ da tvoj sin bude čvrst. Večeras mi se plače. Nije me strah, samo se bojim da ti nikad nisam dovoljno rekao koliko te volim.

Babo,
prijavio sam se u diverzante. Znam da ti se to ne bi svidjelo, al' rat je takav da nas mlade na liniji progone kroz iglene uši, a u diverzantima imam poštovanje. Stalno negdje idemo. Puno se puca. Ako poginem, nemoj se ljutiti na mene.

Babo,
danas sam ranjen. Ništa strašno. Uskoro me puštaju kući. Nadam se da sam post'o pravi ratnik.

Babo,
danas me opet zakačilo. Ništa strašno. Izaću iz bolnice do tvog rođendana.

Babo,
post'o sam komandir čete. Bio bi ponosan na mene.

Babo,
opet me zakačilo, ništa strašno, možda će mir prije nego izađem iz bolnice.

Babo,
Završio se rat. Strašno mi nedostaješ. Kuća je sva razrušena, ne znam šta da radim.

Babo,
završio sam školu i mnogo mi nedostaješ na ovaj dan što svi mi govore da je velik. Vjerujem da bi i ti tako govorio.

Babo,
zaljubio sam se. Znam da to nije za muške razgovore, ali rekao si mi da ti sve mogu reći. Hoću da ovo podijelim s tobom. Osjećam se kao onda kad si me vodio u lov.

Babo,
oženio sam se i kriomice plakao skoro cijelu sedmicu. Sva rodbina se skupila a ti si mi nedostajao. Puno si mi nedostajao.

Babo,
ti se velik čovjek. Danas sam trebao pozajmiti nešto novca. Kad sam rekao da si mi ti otac, čovjek mi je dao na riječ.

Babo,
sad sam bio u bolnici. Desilo se nešto nevjerovatno. Ne mogu ti opisati taj doživljaj. Kao da sam gledao u najdublji kutak svoje duše. Moj sin ima tvoje oči.

Babo,
postao sam BABO!

Izvor: www.preporod.com

Ocijeni
(3 glasova)
Čitano 825 puta Zadnji put promjenjen petak, 15 Januar 2016 20:14

Magazin Ašk