A+ A A-

Oslanjanje na Allaha

“Nema djela koje je kod Mene vrjednije od oslanjanja na Mene...”

Ajeti

A kada se odlučiš, na Allaha se osloni, Allah zaista voli one koji se na Njega oslanjaju. Ako vas Allah pomogne, niko vas neće moći pobijediti, a ako vas napusti, ko je taj ko vam, nakon Njega, može pomoći? A na Allaha neka se oslanjaju vjernici![1]

Ja se uistinu oslanjam na Allaha, moga i vašeg Gospodara! Nema nijednog živog bića koje nije u vlasti Njegovoj; Gospodar moj zaista je na Pravom putu.[2]

Allahove su tajne Nebesa i Zemlje i Njemu se sve vraća, zato se samo njemu klanjaj i samo se na Njega oslanjaj! A Gospodar tvoj motri na ono što radite.[3]

I reče: “O sinovi moji, ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, Ja se na Njega oslanjam, i neka se samo na Njega oslanjaju oni koji se oslanjaju.”[4]

On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju i koji se na Gospodara svoga oslanjaju.[5]

Allah je stvoritelj svega i On upravlja svim, u Njega su ključevi Nebesa i Zemlje! A oni koji u Allahove dokaze ne vjeruju, oni će biti izgubljeni![6]

Sve što vam je dato – samo je uživanje u životu na Ovom svijetu, a ono što je u Allaha – bolje je i trajnije za one koji vjeruju i na Gospodara svoga se oslanjaju.[7]

A ko se na Allaha osloni, pa On mu je dovoljan. Allah će, zaista, ispuniti ono što je odlučio; Allah je svakoj stvari mjeru odredio.[8]

Predaje

Ali ibn Suvejd prenosi da je Imama Kazima, mir s njim, upitao o Božijim riječima: A ko se na Allaha osloni, pa On mu je dovoljan. Imam je rekao:

“Oslanjanje na Allaha ima stepene. Jedan od njih je da se oslanjaš na Allaha u svim svojim poslovima, pa da budeš zadovoljan šta god da učini s tobom, znajući da ti On neće uskratiti dobro ni koristi, i znajući da sud o tome pripada Njemu. Pa osloni se na Allaha prepuštajući mu to i uzdaj se u Njega u tome i u svemu drugom.”[9]

Od Imama Sadika, mir s njim, prenosi se da je rekao:

“Uistinu imućnost i čast kruže, pa kada pronađu nastambu oslanjanja, nasele se.”[10]

Od Hasana ibn Džehma prenosi se da je rekao:

“Upitao sam Imama Ridu, mir s njim: ‘Dao bih sve za te, koja je mjera i granica oslanjanja?’ On mi odgovori: ‘Da se pored Allaha nikoga ne bojiš...’”[11]

Imam Rida, mir s njim, od svojih predaka, mir s njima, prenosi da je Imam Husejn, mir s njim, rekao:

“Prenosi se da je Božiji Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, rekao: ‘Rekao je Svevišnji Allah: Zaista ću presjeći nadu svakog vjernika koji položi nadu u ljude umjesto u Mene, i zaista ću na njega navući odjeću poniženosti među ljudima, i zaista ću ga udaljiti od veze sa Mnom i iz Moje blizine. Ko je taj koji se nadao da ću mu Ja ispuniti potrebe, a da sam mu prekinuo nadu?’”[12]

Od Poslanika, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, prenosi se da je rekao:

“Došao mi je Džibril pa je rekao: ‘O Allahov Poslaniče, Allah me je tebi poslao sa darom koji nikome prije tebe nije dao.’ Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, upita: ‘Koji je to dar?’ Džibril reče: ‘Strpljivost, i još bolje od nje.’ Poslanik, blagoslov i mir Božiji neka su s njim i njegovim, upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Zadovoljstvo, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Isposništvo, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘Šta je to?’ Džibril reče: ‘Iskrenost, i još bolje od nje.’ Poslanik opet upita: ‘Šta je to?’ Džibril kaza: ‘Čvrsto uvjerenje, i još bolje od njega.’ Poslanik upita: ‘A šta je to, o Džibrile?’ Džibril reče: ‘Taj položaj pripada oslanjanju na Allaha.’ Poslanik upita: ‘A šta je oslanjanje na Allaha?’ Džibril odgovori: ‘Znati da stvorenja ne nanose štetu i ne donose korist, ne daju i ne uskraćuju, i ne nadati se ničemu od njih. Kada rob bude ovakav, radit će samo za Allaha, samo će se od Njega nadati, samo će se Njega bojati i samo će od Njega očekivati. E to je oslanjanje...’”[13]

U jednoj od dova mjeseca redžeba uči se:

“I sve se na Tebe oslanja.”[14]

Objašnjenje

Ajeti koje smo naveli uz ovaj dio predaje s Miradža upućuju na značenje oslanjanja i razlog zbog kojeg se sva bića trebaju oslanjati isključivo na Allaha. Oni također objašnjavaju koji učinci i koje koristi proizlaze iz ove duševne vrline, poput Allahove ljubavi prema onima koji se na Njega oslanjaju, pomoći koju im pruža u njihovim poslovima, šejtanovog nemanja nikakve vlasti nad njima – što razumijemo iz neodređenosti vlasti koja se odriče šejtanu u vezi sa onima koji se oslanjaju na Boga u ajetu: On doista nema nikakve vlasti nad onima koji vjeruju... – te činjenice da je ono što je Uzvišeni Allah pripremio onima koji se oslanjaju na Njega bolje i trajnije od ovosvjetskih naslađivanja i da im je On dovoljan. A svaki od ovih Božijih darova sam po sebi dovoljan je da čovjek bude bolji i časniji od cijelog svijeta!

Ako bi se uvaženi čitalac, nakon ovih naših ukazivanja, ponovo obratio navedenim ajetima i razmislio o njima, uvidio bi ispravnost ovog pojašnjenja, a izvukao bi i neke druge zaključke.

Navedeni hadisi jasno i alegorijom – pored toga što objelodanjuju značenje oslanjanja i njegove razine – pojašnjavaju i ajete o oslanjanju kao i smisao navedene rečenice predaje s Miradža. O ovome treba dobro razmisliti.

 

Izvor: Ali Se‘adet Perver, Tajne s Miradža, svezak 1, s arapskog preveli: Ensar Karaman i Akbaš Lutfi, Fondacija “Mulla Sadra”, Sarajevo, 2012, str. 49–53.



[1] Ali ‘Imran, 159–160.

[2] Hud, 56.

[3] Hud, 123.

[4] Jusuf, 67.

[5] En-Nahl, 99

[6] Ez-Zumer, 62–63.

[7] Eš-Šura, 36.

[8] Et-Talak, 3.

[9] El-Kafi, sv. 2, str. 65, predaja 5.

[10] Isto, str. 64, predaja 3.

[11] Biharu-l-envar, sv. 68, str. 134, predaja 11.

[12] Biharu-l-envar, sv. 68, str. 143, predaja 41.

[13] Vesailu-š-ši‘a, sv. 11, str. 151, predaja 31.

[14] Ikbalu-l-a‘mal, str. 629.

Komentiraj

na vrh