nedjelja, 17 Maj 2015 19:19

Uvejs Kareni (Vejsil Karani), r.a.

Autor: mr. Muharem Omerdić


I

Jedan od najboljih među tabi'inima je Uvejs ibn Amir, kod nas u Bosni poznatiji kao Vejsil Karani. On je veliki velijj (množ. evlija) hazreti Pejgamberovog Ummeta. Njegova veličina nije prenaglašena, ni kasidama, ni pričama, dapače, mnogobrojne tajne o njemu zna samo Allah, dž.š., a on ih je kao pravi velijj i zahvalni rob Milostivog skrivao onako kako je to bio običaj velikana islamskog Ummeta.

Allahov Poslanik, a.s., je govorio o velikanima svoga Ummeta, ukazivao ashabima na njih, a i među samim njima je bilo velikih evlija, što bilježe mjerodavni izvori. Među onima koje je Muhammed, a.s., poimenice spomenuo i njegove prepoznatljive znake opisao nalazi se i Uvejs Kareni.

Ibn Adijj o njemu kaže: „Uvejs ibn Amir, a neki kažu Ibn 'Amr, porijeklom je iz Jemena, iz Murada. Živio je u Kufi.“[1]

Sem'ani kaže: „Živio je Kufi i bio je poznat po svojoj pobožnosti i skromnosti.“

Razišli su se autori u pitanju njegove smrti. Jedni smatraju da je poginuo na Siffinu u hz. Alijinoj vojsci, drugi vele da je umro u Mekki na brdu Ebu Kubejs, a treći misle da je preselio na Ahiret u Damasku.[2] O njegovoj smrti Fejzullah-efendija Hadžibajrić navodi veliki broj priča jednako zagonetnih kao i one iz njegovog života. Rahmetli Šejh Fejzullah-efendija je naveo podatak da je Uvejs Kareni postao šehid u borbi sa bizantijskim krstašima.[3]

Ibn Adijj još kaže: „Neki ljudi sumnjaju da li je ova ličnost ikad postojala. Međutim, predaje o Uvejsu Kareniju su tako mnogobrojne i rasprostranjene da isključuju svaku sumnju.“[4]

Zehebi navodi od Ibn Adijja da je Malik negirao Uvejsovo postojanje.[5] To isto kaže i Ibn-Hadžer.[6] Međutim, u El-Kamilu, ne postoji ova tvrdnja nego samo Malikove riječi: „Neki ljudi sumnjaju...“ Najvjerovatnije se i Ibn Hadžer u svom stavu oslonio na Zehebijev navod. Ove stavove, iako odbačene, navodimo samo kao značajan napor muslimanskoga uma da dođe do pravilnih podataka i težinu vijesti koje su bile vezane za velikog Uvejsa Karenija.

Uvejs Kareni je bio takav Allahov prijatelj, velija, kao što se kaže u Poslanikovom hadisu za evlije: „... kad su prisutni ne primjećuju se, kad su odsutni ne nedostaju, a srca su im svjetiljke upute i spas zalutalima u crnim tmninama.“[7]

II

U mjerodavnim izvorima o Uvejsu Kareniju se navode sljedeće predaje.

Od Esira ibn Džabira se prenosi:

„Svaki put kad bi Omeru ibn Hattabu došla delegacija iz Jemena, on bi ih upitao:

- Je li sa vama Uvejs ibn 'Amir?

Tako se jednom dogodi da u delegaciji bude i Uvejs lično. Kad se on pojavio pred hz. Omerom on ga upita:

- Jesi li ti Uvejs sin 'Amirov?

- Jesam! reče mu on.

- Nisi li iz Murada?

- Baš odatle? potvrdi Uvejs.

- I to iz Karena? nastavi hz. Omer.

- Naravno! reče on.

- Imaš li ostarjelu majku o kojoj se potpuno brineš? interesuje se hz. Omer.

- Imam! kaza mu on.

- Jesi li bolovao od gube i od te bolesti ozdravio a da je ostao jedan biljeg površine dirhema? začudno upita halifa.

- Tako je!

Halifa Omer, r.a., tada reče:

- Čuo sam Allahovog Poslanika, a.s., kad kaže:

Doći će ti Uvjes ibn Amir sa delegacijom iz Jemena, iz Murada, iz Karena. Bio je bolestan od gube i od te bolesti ozdravio i samo mu ostao jedan trag gube na koži površine dirhema. On ima ostarjelu majku kojoj čini dobročinstvo. Kad zamoli Allaha, dž.š., dova mu se primi. Ako budeš u prilici da iza tebe moli oprost grijeha, učini to svakako!

- Hajde, zamoli Allaha da mi oprosti grijehe! reče mu Omer.“[8]

U poznatom djelu od 10 tomova Hil'jetu-l-evlija' precizira se susret Omera i Alije sa Uvejsom. Deset godina su se Omer i Alija raspitivali za Uvejsa potaknuti Poslanikovim, a.s., hadisom o ovom velikom tabi'inu. Te desete godine, u kojoj će Omer biti ubijen, u Mekki tokom hadždža Alija se popeo na brdo Ebu Kubejs i snažno viknuo:

- O hadžije iz Jemena, je li među vama Uvejs iz Murada?

Prišao mu je jedan starac duge sijede brade i rekao da ima njegov bratić sa tim imenom ali je to siromašni mladić, koji živi od nagrade čuvanja tuđe stoke. Upitali su za njega ali kazaše da je on već istjerao njihove deve do Arefata. Omer i Alija su se brzo na konjima zaputili na Arefat i tamo zatekli mladića na namazu kod jednog drveta a deve oko njega. Kada mu se primakoše rekoše u glas:

- Mir Allahov!

Uvejs požuri sa namazom i predade selam i odgovori im:

- Mir Allahov i blagoslov Njegov.

Tada su ga upitali:

- Ko si ti?

- Čuvar deva, a ljudi me nagrađuju za to! kaza im

- Ne pitamo te za to već kako ti je ime?

- Abdullah (Allahov rob)! reče im on.

Oni će nestrpljivo:

- Sve na nebesima i zemlji robuje Allahu, ni za to te ne pitamo, već kakvo ti je majka ime nadjenula?

Tada im se Uvejs okrenu i reče:

- Vas dvojica, šta hoćete od mene?

Oni mu tada rekoše da su od Poslanika, a.s., čuli o Uvejsu i njegovoj veličini, te da žele da ga sretnu i zamole njegovu dovu.

- A ko ste vas dvojica? sumnjičavo će on njima.

Kazaše ko su, na što Uvejs ustade na noge i reče:

- Selam na tebe, o ti od Allaha odabrani emire i tebi blagoslov Njegov. I na tebe o sine Ebi Taliba. Neka vas Allah nagradi za dobro koje činite ovome Ummetu!

Omer mu je ponudio da ide sa njim i da se ne odvajaju, da ga nahrani i lijepo odjene. Uvejs je zahvalio na toj ponudi i rekao da mu je njegova vunena odjeća dovoljna, a i sa četiri dirhema koliko zaradi ne zna šta će.

Kada te riječi ču Omer, na sav glas zaplaka udarajući u zemlju:

- Teško Omeru u danu kad ga je majka rodila! Da me nije nikad ponijela i rodila![9]

U predaji od Ibn Kasima se dodaje još:

- Omer upita: Gdje želiš da ideš?

- Namjera mi je za Kufu, kaza mu Uvejs.

- Dobro. Želiš li da napišem pismo namjesniku Kufe pa da te on pazi i da ti pomaže?

- Ne. Draže mi je da budem sa običnim ljudima.[10]

Iduće godine za vrijeme hadždža hz. Omer, r.a., je sreo jednog uglednika Kufe i upitao ga:

- Kako je Uvejs?

Ovaj reče:

- Dobro je. U kući ima vrlo skroman namještaj.

Omer će:

- Čuo sam Allahovog Poslanika, a.s., kad kaže:

- Doći će ti Uvejs sa delegacijom iz Jemena... (i završi hadis.)

Kad se taj čovjek vratio u Kufu, reče Uvejsu:

- Traži za mene oprosta!

Uvejs mu reče:

- Ti se vraćaš sa časnog puta, pa ti traži oprosta za mene! Jesi li to sreo Omera?

- Sreo sam ga, reče ovaj.

Uvejs je zamolio Allaha, dž.š., da oprosti grijehe tom čovjeku.

Saznavši za njegovu veličinu ljudi su ga počeli često obilaziti i uznemiravati, pa se sklonio na jedno ostrvo gdje je i umro.[11] Ovo je jedna od verzija o njegovoj smrti.

III

Rekao je Esir opisujući mentalitet Kufljana:

„Poklonio sam Uvejsu ogrtač. Svaki put, kad bi ga ljudi vidjeli u njemu rekli bi:

- Odakle Uvejsu onakav ogrtač?“[12]

Od Ebu Hurejre, r.a., se prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., rekao:

„Uistinu će jedan čovjek iz moga Ummeta biti zagovornik za veći broj ljudi nego što je pleme Mudar (jedno od najvećih arapskih plemena)!“

To ponovi još jedanput. Na to reče Ebu Bekr, r.a.: „Allahov poslaniče! I pleme Temim je dio plemena Mudar!“

Allahov Poslanik, a.s., reče: „Uistinu će jedan čovjek iz moga Ummeta biti zagovornik za veći broj ljudi nego što ih ima u plemenima Temim i Mudar! Taj čovjek je Uvejs Kareni!“[13]

Junus ibn Ubejd prenosi od Hasana da je rekao:

„Šefatom jednog čovjeka izaći će iz Džehennema veći broj ljudi nego što ih ima u plemenima Rebi'a i Mudar.“[14]

Od Jezida ibn Ebi Zijada se prenosi da je 'Abdurrahman ibn Ebi Lejla rekao:

„Na Dan Siffina povikao je jedan glasnik:

- Je li sa vama Uvejs Kareni?

- Jeste! odgovoriše mu.

A glasnik reče:

- Čuo sam Allahovog Poslanika, a.s., kako kaže:

„Uistinu je od najboljih tabi'ina u ihsanu Uvejs Kareni.“

Nakon toga on im se pridružio.[15]

U drugoj predaji Jezid ibn Ebi Zijad prenosi od Ibn Ebi Lejle da je rekao:

„Neki čovjek povika:

- Je li sa vama Uvejs Kareni?

Rekoše: - Jeste.

Tada taj podbode životinju na kojoj je jahao i hitro im se priključi govoreći:

- Čuo sam Allahovog Poslanika, a.s., kako kaže:

„Najbolji tabi'in je Uvejs Kareni.“[16]

Ebu Nadre prenosi da je Esir ibn Džabir rekao:

„U Kufi sam prisustvovao skupu na kome je govorio jedan govornik. Kada završi sa govorom reče:

- Raziđite se!

Ljudi se raziđoše, osim jedne male skupine. Jedan od njih poče držati predavanje. Govorio je takvim govorom kakav nikad ranije nisam čuo od bilo koga. Odmah sam ga zavolio. Nakon govora, izgubio sam ga iz vida, pa rekoh svom prijatelju:

- Da li znaš onog čovjeka što je onako lijepo govorio?

Prijatelj mi reče:

- Da, znam ga. To je Uvejs Kareni.

- A znaš li, možda, gdje je njegova kuća?

- Znam, reče mi on.

Zatim se uputismo tražiti Uvejsa i dođosmo njegovoj kući. On izađe pred nas, a ja ga upitah:

- Dragi brate, šta te sprečava da se družiš sa nama?

- Nedostatak prikladne odjeće, odgovori on.

Ljudi sa skupa na kome smo bili ismijavali su ga i vrijeđali zbog dotrajale odjeće.

Rekoh mu:

- Uzmi ovaj moj ogrtač i obuci ga.

- Ne mogu to učiniti. Čim ga vide na meni, još će me više ismijavati i vrijeđati.

Nisam prestao nuditi mu moj ogrtač dok nije pristao da ga uzme, zatim ga obuče i vrati se sa nama među ljude. Čim ga vidješe u ogrtaču, zajedljivci povikaše:

- Ko je ovaj što hoće da nas zavara sa ovim ogrtačem? Vidimo li dobro, ili nas oči varaju!

On tada ostavi ogrtač i reče im: - Ne rekoh li ti?!

Tad im ja priđoh i rekoh:

- Šta želite od ovog čovjeka? Vrijeđate ga i ismijavate kad je bez odjeće i vrijeđate ga i ismijavate kad ima odjeću?! Pa sam ih izružio tako oštro da me nikad neće zaboraviti. Allah je htio da iz Kufe dođe jedna delegacija do Omera i u toj delegaciji se nađe i čovjek koji je ismijavao Uvejsa. Kad se pojaviše pred Omerom on odmah upita:

- Ima li među vama iko iz Karena? Javi se onaj čovjek. Omer reče:

- Čuo sam Allahovog Poslanika, a.s., kako kaže:

„Doći će vam Uvejs ibn Amir sa delegacijom iz Jemena, iz Murada, iz Karena, bio je bolestan od gube, pa je ozdravio, osim na jednom dijelu kože veličine dirhema. Ima staru majku kojoj čini dobročinstvo, da zamoli Allaha, dž.š. dova bi mu se primila. Ko ga od vas sretne neka traži da moli Allaha, dž.š., za oprost svojih grijeha.“ On je bio ovdje kod nas i ja sam se sreo sa njim.

Upitao sam ga:

- Odakle si?

- Iz Jemena.

- Kako ti je ime?

- Uvejs.

- Koga imaš u porodici?

- Samo staru majku.

- Jesi li bio bolestan od gube pa te Allah, dž.š., izliječio, osim na jednom dijelu kože veličine dirhema?

- Da!

- Moli Allaha, dž.š., da mi oprosti.

- Zar da neko poput mene moli za nekog poput tebe, o Vladaru pravovjernih?

Zatim je zamolio Allaha, dž.š., za oprost mojih grijeha. Ja mu rekoh:

- Ti si moj brat i nećeš se odvajati od mene.

Međutim, on je izmakao iz Medine i čuo sam da je došao vama u Kufu. Tad se javi onaj čovjek što je vrijeđao i ismijavao Uvejsa i stade govoriti:

- On nije u našem gradu i mi ne znamo za tog čovjeka.

Omer mu reče:

- Naprotiv, to je taj i taj čovjek, i poče govoriti o njemu kao o nekome izuzetno važnom.

Onaj čovjek reče:

- Vladaru pravovjernih, među nama ima jedan Uvejs, ali mi se ismijavamo s njim.

Omer mu reče:

- Pokušaj da dođeš do njega, ali mislim da nećeš uspjeti.

Iza toga onaj čovjek požuri natrag i dođe do Uvejsa prije nego što je svratio do svoje porodice. Vidjevši ga, iznenađeni Uvejs upita:

- Šta ti se desilo pa si se tako brzo vratio? Nije ti to običaj!

Čovjek mu reče:

- Čuo sam Omera da govori tako i tako, pa zamoli Allaha, dž.š., da mi oprosti, o Uvejse.

On mi reče:

- Neću to učiniti sve dok mi ne obećaš da me nećeš više ismijavati i da nikome nećeš reći ono što ti je rekao Omer.

Čovjek obeća, a Uvejs zamoli Allaha, dž.š., da mu oprosti grijehe.

Esir kaže:

- Nije prošlo mnogo vremena, a o njemu se raširi vijest u Kufi. Došao sam do njega i zatekao ga kod kuće, pa mu rekoh:

- Dragi brate, zar ne vidiš da ti čudo kojeg mi nismo ni svjesni?

- Ja ne vidim u ovome ništa posebno i vrijedno spomena i naglašavanja kod ljudi. Svako od nas će biti nagrađen shodno svojim djelima, reče on.

Zatim je iščeznuo iz Kufe i nije se za njega više čulo.[17]

Prenosi Dahhak el-Dženni od Hurema ibn Hajjana el-Abdija da je rekao:

„Došao sam u Kufu isključivo radi toga da nađem Uvejsa Karenija. Svugdje sam ga tražio i raspitivao se za njega sve dok nisam slučajno naišao na njega i našao ga da sjedi na obali Eufrata. U podne je abdestio i prao svoju odjeću. Zahvaljujući tome da sam ranije čuo njegov opis odmah sam ga prepoznao. Kad mu se približih vidjeh da se radi o krupnijem čovjeku, grube zagasite boje kože, obrasle gustom dlakom, neuglednog lica sa obrijanom glavom i gustom bradom. Sva odjeća na njemu je bila od vune, i pored toga, bio je ogrnut u vuneni ogrtač. Obuću nije imao. Izgledao je izuzetno ozbiljno i vrlo dostojanstveno. Nazvah mu selam i on mi odgovori, zatim me pogleda i reče:

- Allah te poživio, ko si ti?

Pružih mu ruku, da se rukujemo, ali je on odbi i ponovo reče:

- Allah te poživio.

Rekoh mu:

- Allah ti se smilovao i oprostio ti grijehe Uvejse! Kako si, Allah ti se smilovao?

Zatim mi navriješe tako obilne suze da su me gušile, a sve od silnog poštovanja prema njemu i saosjećanja kada sam ga vidio u onom stanju. Zaplakao sam, a i on zaplaka zajedno sa mnom. Reče mi:

- A ti, Allah ti se smilovao i oprostio ti grijehe, kako si dragi brate, Hureme sine Hajjanov? Reci mi ko te naputi do mene?

Rekoh: - Allah.

Reče:

- La ilahe illallah, subhane Rabina, uistinu Allah svoja obećanja ispunjava, kad mi je dao ime i učinio me prepoznatljivim.

Tako mi Allaha, nisam ga vidio nikad prije u životu, niti je on vidio mene. Upitah ga:

- Kako znaš za mene, moje ime i ime moga oca? Tako mi Allaha, ja te danas prvi put vidim u životu?

Reče mi:

- Obavijestio me je Onaj koji sve zna i koji je o svemu najbolje obaviješten. Moja duša je prepoznala tvoju dušu onog časa kad smo progovorili. Jer, duše imaju svoj svijet kao što ljudi imaju svoj svijet. Vjernici se prepoznaju i vole u ime Allaha, dž.š., pa čak ako se nikad i ne sretnu, ne upoznaju i ne porazgovaraju jedni sa drugima – iako su podijeljeni i udaljeni svojim mjestima i kućama.

Rekoh mu:

- Reci mi nešto od hadisa Allahovog Poslanika, a.s., hadis koji ću upamtiti od tebe.

Reče mi:

- Ja nisam vidio Allahovog Poslanika, a.s., i nisam imao priliku da se družim sa njim. Međutim, bio sam sa ljudima koji su živjeli sa njim i koji su mi prenijeli dio njegovog, a.s., govora. Do mene je dospjelo nešto od hadisa Allahovog Poslanika, a dio toga ste i vi čuli, ali ne bih volio da sada počinjemo razgovor o tome. Uistinu ne volim da budem muhadis, muftija, sudija ili bilo šta drugo, jer ja sam skroman i ne volim da se bavim svijetom, o Hureme sine Hajjanov.

Rekoh mu:

- Dragi moj brate, prouči mi nešto iz Allahove knjige, silno želim da te čujem kako učiš Kur'an. Ja te volim u ime Allaha, dž.š., i želim da zamoliš Allaha, dž.š., za mene i da mi oporučiš nešto što ću uvijek pamtiti od tebe.

On ustade, uze me za ruku i zatim prouči E'uzubillu i Bismillu na obali Eufrata, a onda duboko uzdahnu dubokim teškim uzdahom, pa zaplakavši reče:

- Kaže Uzvišeni Allah, dž.š., a najistinitiji govor je Allahov govor, najiskreniji govor je Allahov govor i najljepši i najslađi govor je Allahov govor.

Zatim poče učiti suru Ed Duhan od 38-42. ajeta. Kada završi, ponovo uzdahnu onim istim dubokim teškim uzdahom, pa se potpuno umiri. Pomislih da je pao u trans, ali on tada reče:

- O Hureme sine Hajjanov, umro je tvoj otac i umro je tvoj djed, a i ti ćeš brzo umrijeti, pa ili Džennet ili Džehennem. Umrli su: Adem, Hava, Nuh, Ibrahim – Halilu'r-Rahman. Umro je Davud – Halifetu'r-Rahman, Musa – Nedži-Rahman. Umro je i Muhammed – Resulu'r-Rahman (Allahov poslanik). Umro je i Ebu-Bekr – Halifetu'l-muslimin. O sine Hajjanov, umro je i moj dragi brat i prijatelj, Omer ibn el-Hattab.

Zatim reče:

- E moj Omere!!! Da ti se Allah smiluje!

A Omer je u tom momentu još uvijek bio živ, na samom kraju svog hilafeta. Rekoh mu:

- Allah ti se smilovao, Omer je još uvijek živ!?

Reče mi:

- Naprotiv, moj Gospodar me je nadahnuo za njegovu smrt. Ako razumiješ, onda znaš o čemu govorim, a i ti i ja smo među smrtnicima. Tada poče donositi salavate na Allahovog Poslanika, a.s., i učiti sadržajne dove, pa reče:

- Ovo je moj vasijjet tebi, Hureme sine Hajjanov: Drži se Allahove knjige i druži se sa dobrim mu'minima. Obaviješten sam o mojoj i o tvojoj duši, pa obavezan si da se uvijek sjećaš smrti. Neka ti to sjećanje o smrti ne izlazi iz misli i srca ni jednog trena. Kada se vratiš u svoje mjesto, opominji i savjetuj svoj narod, porodicu, prijatelje i komšije redom. Čini dobra djela i pripremaj dušu za Ahiret. Čuvaj se ostavljanja i izdvajanja iz džemata, jer ako to napustiš, ostat ćeš bez vjere, a da nećeš ni znati i zauvijek ćeš završiti u vatri.

Zatim reče:

- Gospodaru moj, ovaj čovjek kaže da me voli u Tvoje ime i posjetio me zbog Tebe. Gospodaru moj, pokaži mi njegovo lice u Džennetu i učini da se sretnemo u Daru's-Selamu. Gospodaru moj, čuvaj ga dok traje dunjaluk, gdje god da bude. Nadoknadi mu izgubljeno i propušteno i zadovolji ga sa malo dunjaluka. Gospodaru moj, šta god da mu daš od dunjaluka olakšaj mu to i učini ga zahvalnim na sve što mu podariš. Gospodaru moj, nagradi ga najljepšom nagradom. Neka te Allah čuva Hureme sine Hajjanov i es-selamu'alejke ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Zatim reče:

- Nakon danas, nećeš me više nikada vidjeti. Neka ti se Allah smiluje i znaj da ja izuzetno puno prezirem ugled i popularnost. Najdraža mi je osamljenost, jer ja se puno brinem dokle god sam živ. Nemoj pokušavati da se raspituješ za mene, niti da me tražiš, i znaj da ću te se uvijek sjećati. Ako se više ne vidimo, onda me se sjećaj i uči dove za mene, a ja ću te se uvijek sjećati i učiti dove za tebe, inšallah.

Zatim ustade i udalji se. Pokušao sam da ga pratim, ali mi on to zabrani. Tad smo se rastali plačući jedan za drugim. Pratio sam njegovu siluetu kako odlazi i nestaje među kućama. Nakon toga, stalno sam ga tražio i raspitivao se o njemu, ali mu više nisam našao nikakvog traga. Da mu se Allah smiluje, nije prošao ni jedan petak, a da ga ne bih vidio u snu.[18]

 

Izvor: ŠEBI ARUS, godišnjak Tarikatskog centra, broj 22/23, Tarikatski centar Sarajevo, Sarajevo, 2002., str. 99-112.

[1] Ebi Ahmed ' Abdullah ibn 'Adi, El-Kamil fi du'afai'rridžal ,Daru'l-fikr, Bejrut, I, 403.

[2] Ebi Sa'd' Abdulkerim ibn Muhammed es-Sim'ani, El-Ensab, Daru'l-kutubi'l-'ilmijje, IV, 481. Kritička obrada djela: 'Abdullah 'Umer el-Barudi.

[3] Vidi, F. Hadžibajrić, „S Uvejsom Karenijom“, Islamska čitanka, (Vjeronaučni udžbenik), sedmo dopunjeno izdanje, Mešihat IZ BiH, Sarajevo, 1991., 115. Priredio: Bilal Hasanović. U ovom tekstu ima značajnih podataka o Uvejsu Kareniju koje ja nisam našao u meni dostupnim izvorima. Zbog toga čitaocima ovoga mog rada preporučujem i čitanje ovoga teksta Šejha Fejzullah-efendije, r.h.

[4] Ebi Ahmed 'Abdullah ibn 'Adi, El-Kamil, ibid., 404.

[5] Ebu 'Abdullah ibn Ahmed ez-Zehebi, Mianu 'li'tidal, Daru ihja'i'l-kutubi'l-'arebijjeti, I, 279.

[6] Ebu'l-Fadl Ahmed ibn 'Ali el-'Asqalani el-ma'ruf: Ibn Hadžer, El-Isabetu, Mektebu'l-kullijjat el-ezherijje, prvo izdanje, Cairo, 1397., I, 404.

[7] Predaja od Omera, a sam hadis preko Mu'aza ibn Džebela. Vidi, 'Abdullah ibn Muhammed ibn 'Ubejd Ibn Ebi'd-Dunja el-Qureši Ebu Bekr, El-Evlija', Muessesetu'l-kutubi's-seqafeti, prvo izdanje, Bejrut, 1413. H., 3, hadis br. 6. Kritička obrada rukopisa: Muhammed es-Se'id ibn Besjuni Zuglul.

[8] Hibbetullah ibn el-Hasen et-Taberi el-Lalika'i, Keramatu'levlija'i 'ae we dželle , Daru Tajjiba, Rijad, 1412.h., prvo izdanje, 105.

[9] Ebu Ne'im Ahmed ibn ' Abdullah el-'Isbehani, Hiljetu'levlija'i ve tabeqatu'lasfija'i  , Daru'l-kitabi'l-'arebi, četvrto izdanje, Bejrut, 1405. H., II, 82-83.

[10] El-Lalika'i, Keramatu 'levlija'i, ibid., 105.

[11] El-Lalika'i, Keramatu 'levlija 'i, ibid., 105.

[12] Muslim, 2543; Ahmed. I, 38; 'Abdullah ibn Ahmed, Ez-zuhdu li ebihi, 416; Ibn Sa'd, El-Tabeqat, VI, 263; Hakim, Mustedrek, III, 403-404.

[13] Predaju navodi veliki broj ashaba. Ez-Zehebi, Mianu'li'tidal, ibid., I, 281.

[14] Predaju bilježe Abdullah ibn Ahmed ibn Hanbel, Ez-zuhd li ebihi, 414; Hakim, El-Mustedrek, 3/405. Ovaj hadis se navodi od velikog broja ashaba sa različitim senedima i veliki broj njih je vjerodostojan. Vidi, Imam Ahmed, Musned, III, 469 i 470, IV, 12, V, 257, 266, 313 i 671; El-Mustedrek, I, 70-71.

[15] Ebu Ne'im Ahmed ibn 'Abdullah el-'Isbehani, Hiljetu'levlija'i ve tabeqatu'lasfija'i, ibid, II, 86. Hadis Allahovog poslanika, a.s, sadržan u predaji je sahih. Prenosi se od Omera a bilježi ga Muslim, 2542.

[16] Predaju navodi Ahmed, Musned, III, 470. Sened je dobar; Ibn Sa'd, Et-Tabekat, I, 163; Hakim, Mustedrek, III, 402.

[17] Autor pripisuje ovu predaju Muslimu. Međutim, Muslim je nigdje ne navodi u cjelini, nego jedan dio. Predaju u cijelosti navodi Ebu Ne'im sa drugim senedom: Ebu Ne'im el-'Isbehani, Hiljetu'levlija'i ve tabeqatu'lasfija'i , II, 79.

[18] Predaju navodi Ahmed, Zuhd li ebihi, 414; Hakim sa drugim senedom, El-Mustedrek, III, 406; Et-Tabeqat, VII, 132; Ebu Ne'im el-'Isbehani, Hiljetu'levlija'i ve tabeqatu 'lasfija' i ,ibid., II, 86.

Ocijeni
(2 glasova)
Čitano 1414 puta

Magazin Ašk