Bošnjačka narodna priča
Negdje daleko u nekom pašaluku imao paša sina jedinca. Kada mu je sin odrastao, riješi paša da ga ženi. Jednog dana mu reče da pođe s njim kroz sela. Jahali su tako na konjima i vodili sa sobom svog telala. Paša reče telalu:
– Sad ćeš udariti u bubanj, pa kad se narod sabere reći ćeš im: »Čuj, počuj narode! Paša će sutra ići kroz se!a. Davaće suhe šljive u zamjenu za smetlje. Koja djevojka, vaša kćerka, više namete, dobiće više šljiva!«
I tako, pošto su razglasili, sutradan krenuše kroz selo troja kola suhih šljiva i za njima paša sa svojim sinom i telalom. Izlaze tako djevojke i svaka namela hrpe i hrpe prašine, a paša sve mijenja. Pregršt prašine dvije pregršti suhih šljiva. Obišli su tako sva sela. lz jedne kućice izađe lijepa djevojka i reče:
– Dragi paša! Ja imam samo svoju majku koja je na postelji bolesna, pa sam sakupila ovo malo u šačicu prašine jer nejmam je više, i ako mogu dobiti za majku malo šljiva da joj spremim hošaf.
To paši bi drago pa reče tiho sinu:
– Sine, čini mi se da sam ti našao ženu, a sebi dobru snahu.
Paša joj dade š!jiva i zamoli je da pođe za njegovog sina. Djevojka se iznenadi.
– Dragi paša, ja moram da pitam majku za to.
Pošto je pitala majku i ona joj odobrila, reče paši:
– Dragi paša, mi smo siromašne, men’ se čini da nisam za vas.
– Jesi, granu paša.
I tako, sutradan dođoše svatovi i pašin sin se oženi, a staru majku dovedoše u pašine dvore. Živjeli su sretno i ugodno.
Izvor: Narodne pripovijetke iz Bosne i Sandžaka, za izdavača: Čengić Hasan, Sarajevo, 1977., str. 83.