Čemu služim ja?
Mislim, to se zna:
U osam doručak u krevet,
na travi s loptom oko devet,
u deset i po – džem od šljiva,
do dvanaest se od mame skrivam,
u jedan ručak, zatim drijemam,
do dva za igru volje nemam,
u dva pod mostom i na trgu
već čekam Tanju ili Grgu,
u tri ću biti moreplovac,
u četiri poštar ili lovac,
u pola pet je trbuh prazan,
na kruhu maslac je namazan,
u pet u kino: Pajo Patak,
pa opet igra, dan je kratak,
u sedam slutim neki nemir,
očekuje me let u svemir.
Za stol ću oko osam sjesti
i jesti, jesti, jesti, jesti,
a oko devet u svoj krevet.
I tako redom sve do petka,
pa zatim opet od početka.
Zvonimir Golob