Fejzulah Hadžibajrić
(Članak preuzet iz Glasnik VIS-a, br. 11-12, Sarajevo, 1975, str. 515 – 519.)
U jednom hadisu Muhamed, a.s., rekao je: »Ko nauči 40 hadisa i kaže ih mom ummetu, biću mu svjedok i zagovornik.«
Ovaj hadis je bio podstrek natjecanju uleme, da odabiraju po 40 hadisa, iz raznih oblasti, kako znanja tako i životnih potreba. Hadisi erbein (40 hadisa) postala je posebna grupa u hadiskoj literaturi.
Jedan od brojnih Erbeina nosi naslov »Kudsi hadisi i prijatne riječi« iz pera poznatog učenjaka Alijjul-Karije. To je Ali ibn Muhamed-sultan el-Kari el-Herevi (umro 1014/1606. god.), što je hadži Mehmed ef. Handžić, po njegovom djelu »El-Hizbul-A'zam ve'l-Virdul-efham« sastavio svoju Zbirku izabranih dova i štampao 1943. godine. Na važnost ove Zbirke ukazuje i to, da je Vrhovno islamsko starješinstvo SFRJ u 1971. godini izdalo ove dove. Rahmetli Handžić u uvodu Zbirke dova spominje Alijjul-Kariju.
Hasan Husni efendija Erdem, predsjednik Starješinstva islamske zajednice u Ankari, ponukan hadisom kojeg smo naprijed spomenuli, preveo je na turski jezik Alijinu zbirku »Kudsi hadisi i prijatne riječi« i propratio sa bilješkama, uglavnom o biografskim podacima lica koja se tamo spominju. Na kraju knjige dat je i popis od 66 djela Alijjul-Karije koja su štampana. (Kirk Kudsi Hadis. Derleyen: Aliyy-ul-Kari, Miškat-ul-Mesabih Šarihi, Dilimize čeviren: Hasan Husni Erdem, Dijanet Išleri Baškani. Ikinci Baski. Turk Tarih Kurumu Basimevi – Ankara. 1963, S. 60.) Ova knjiga me je ponukala pa sam tih 40 kudsi-hadisa preveo na naš jezik, prije nekoliko godina, uz pomoć iz arapskog jezika koju mi je pružio prof. Muhamed ef. Pašić, na čemu mu se najtoplije zahvaljujem.
Kudsi-hadis je naziv za one Muhamedove riječi, čije je značenje nadahnućem (Ilham) osjetio u svome srcu a iskazao svojim riječima. Obično se u tim hadisima kaže: Bog je rekao, Bog kaže, Bog će reći i sl. (Kale'Llahu Teala, Jekulu'Llahu i sl.)
Kod svakog hadisa naznačena je zbirka gdje se nalazi, kao izvor. Druge, Erdemove bilješke, nisu nužne u ovom članku.
1. Podijelio sam namaz (Fatihu) između Mene i Moga roba, i robu za što zatraži. Kad rob rekne: »Hvala Allahu, Gospodaru svjetova«, Allah na to odgovori: »Hvali Me Moj rob«; kad rob rekne: »Opći Dobročinitelj, Milostivi«, Allah rekne: »Slavi Me Moj rob«; kad rob rekne: »Vladar Sudnjeg dana«, Allah rekne: »Veliča Me i uzvisuje Moj rob; kad rob rekne: »Samo Tebe obožavamo i Tebe molimo za pomoć«, Allah odgovori: »Ovo je između Mene i Mog roba, a rob će imati šta tražiti.« Kad rob rekne: »Uputi me na pravi put, na put onih koje si obasuo svo- jim blagodatima a ne onih na koje se srdiš i koji su zalutali!« Allah će reći: »Ovo je za Moga roba i rob će imati šta tražiti (daće mu se).«
(Ahmed, Muslim, Ebu Davud, Tirmizi, Nesei i Ibni Madže)
2. Bog je rekao: »Ugoni Me u laž čovjek, a nema pravo i napada Me, a nema pravo. Kaže, da ga neću povratiti kako je postao prvi put, a nije prvo stvaranje za Mene teže od njegova vraćanja (ponovnog proživljenja).« I kaže rob: »Allah ima dijete«, a Ja sam jedan kome se svak obraća, nisam rođen i neću roditi, i nema meni niko ravan.«
(Buhari)
3. Bog je rekao: »Uznemiruje Me čovjek, psuje vrijeme, a Ja (dajem) vrijeme. Stvari su u Mojim rukama (vlasti). Izmjenjujem noć i dan.«
(Buhari i Ahmed)
4. Allah će reći na Sudnjem danu: »Sine Adernov! Razbolio sam se, a ti Me nisi obišao.« Čovjek će odgovoriti: »Bože, kako da te obiđem a Ti si Gospodar svjetova!?« Gospodar će reći: »Zar nisi znao da se je taj i taj Moj rob razbolio i nisi ga obišao? Znaš li, da si ga posjetio, našao bi Me kod njega. Sine Ademov! Tražio sam da me nahraniš, pa Me nisi nahranio.« Čovjek će odgovoriti: »Bože, kako da Te nahranim, a ti si Gospodar svjetova?!« Reći će mu: »Zar nisi znao da je taj i taj Moj rob tražio da ga nahraniš, pa ga nisi nahranio. Da si ga nahranio, našao bi to kod Mene! Sine Ademov! Tražio sam da Me napojiš, pa Me nisi napojio.« Čovjek će reći: »Kako da Te napojim, a Ti si Gospodar svjetova?« Odgovoriće mu: »Taj i taj je čovjek tražio od tebe vode i nisi ga napojio. Znaš li, da si ga napojio, našao bi zasigurno to kod Mene.«
(Muslim)
5. Kad čovjeka opteretim bolešću dvoje dragih mu (to jest: oči), pa se strpi, naknadiću mu tako, da će džennet željeti njegove oči.
(Ahmed i Buhari)
6. Kad stavim u iskušenje čovjeka bolešću, pa mi izriče hvalu i trpi, dignut će se iz postelje bez grijeha kao od majke rođen. Stvoritelj će reći melekima – čovjekovim pratiocima: »Ovoga roba sam spriječio od ibadeta i stavio ga u iskušenje (bolešću). Pišite mu nagrade kako biste pisali da je bio zdrav!«
(Ahmed)
7. Božiji Poslanik je obišao bolesnika, pa mu je rekao: Obveseli se, jer Allah, dž.š., je rekao: »Bolest je moja vatra, spustim je na svog roba vjernika na ovome svijetu, da mu bude zaštita od vatre na Sudnjem danu.«
(Ahmed, Ibni Madže i Bejheki)
8. Uzvišeni Stvoritelj je rekao: »Neću izvesti s ovog svijeta nikoga kome hoću da oprostim grijehe koje ima na svom vratu, dok se to ne ispuni u bolesti tijela ili tjeskobi u nafaki.«
(Rezin)
9. Ja sam uz misao robovu o Meni, pa neka Me zamišlja i predstavlja kako hoće.«
(Taberani i Hakim)
10. Pripremio sam za Svoje dobre robove što oko nije vidjelo, što uho nije čulo i što čovjeku ne pada ni na pamet.
(Ahmed, Buhari, Muslim, Tirmizi i Ibni Madže)
11. Allah je rekao: »Ko nije zadovoljan s Mojom presudom i ne strpi se u muci, neka traži drugog Gospodara osim Mene!«
(Taberani)
12. Bog je rekao: »Svako djelo pripada čovjeku, ima ga i njegovo je, osim posta. On je Moj i Ja za njega naročito nagrađujem.«
(Buhari i Muslim)
13. Kada čovjek naumi učiniti neko dobro, a ne učini ga, upisaće mu se u dobro, a ako ga učini, upisaće mu se nagrada od 10 do 700 puta uvećano; a kada naumi zlo i loše, a ne učini ga, neće mu ga upisati, a ako učini zlo, upisaće mu ga (za kaznu) samo jednostruko.
(Buhari, Muslim i Tirmizi)
14. Kad Moj rob zavoli da Mi se približi, volim i Ja da se približim, a kad ne voli da Mi se približi, ne volim ni Ja da Mi se on približi.
(Malik, Buhari i Nesei)
15. Bog, dž.š., je rekao: »O Moji robovi, zabranio sam nasilje Sebi, i učinio ga zabranjenim među vama, pa nemojte činiti nasilje! Zalutao je svaki kojeg Ja ne uputim na pravi put, pa tražite pravi put, uputit ću vas. Robovi Moji, vi ste gladni osim (onaj) koga Ja nahranim, pa tražite opskrbu od Mene! Daću vam. Svi ste goli osim koga Ja odijem, pa tražite odjeću od Mene! Daću vam. Robovi Moji! Vi činite grijehe danju i noću, a ja opraštam grijehe. Tražite oprost, daću vam Ga! Robovi Moji, vi ne možete Meni nanijeti štetu niti pridonijeti korist. Kad biste svi što vas ima bili dobri, to ništa ne bi povećalo Moju moć, a da biste svi što vas ima bili loši, to ne bi umanjilo Moje carstvo i to je kao igla kad padne u more i koliko ga umanji. Sve što vi uradite, to je za vas učuvano i daće vam se. Pa ko čini dobro nek zahvaljuje Bogu, a ko učini drukčije, neka kori samo sebe!«
(Muslim)
16. Meni je posve nepotreban ikakav ortak (sudrug). Ko učini neko djelo pridružujući Mi u tome još nekog, ostaviću ih jedno drugom (bez Moje milosti).
(Muslim)
17. Troši na druge, trošiće se na tebe.
(Ahmed, Buhari i Muslim)
18. Bog je rekao: »Pretekla je Moja milost Moju srdžbu!«
(Muslim)
19. Kada Mi se rob prikuči za jedan pedalj, Ja se njemu prikučim za lakat, a kada se on Meni prikuči za lakat, Ja se njemu prikučim za hvat (dužinu raširenih obiju ruku). Kad Mi dođe pješice, Ja njemu dođem žureći.«
(Buhari)
20. Ja sam vrlo milostiv. Stvorio sam matericu (rahm) i od Svog imena Rahman dao joj ime rahm. Ko bude obilazio svoju rodbinu da ih vidi, tražiću i Ja da se s njim vidim, a ko presiječe ljubav prema rodbini (kat'i-rahm) i Ja ću presjeći Svoju ljubav prema njemu.
(Ahmed, Buhari, Ebu Davud, Tirmizi i Hakim)
21. Bog, dž.š., je rekao: »Veličina je Moj gornji ogrtač, a visost je Moj donji ogrtač, pa ko se bude prepirao sa Mnom u ovome baciću ga u vatru.«
(Ahmed, Ebu Davud i Ibni Madže)
22. Najdraži Mi je rob koji najviše žuri da se iftari.
(Ahmed, Tirmizi i Ibni Madže)
23. Najviše volim od ibadeta koje Mi rob čini, kad zagovara (brani) Moje propise (Mene).
(Tirmizi)
24. Dužan sam ukazati Svoju ljubav onima koji se vole u Moje ime, koji se sastaju u Moje ime, koji se pomažu u Moje ime i koji se posjećuju u Moje ime.
(Ahmed)
25. Onima koji se vole u Moje ime daću balkone od svjetla, na kojim će im zavidjeti pejgamberi i šehiti.
(Taberani, Hakim i Bejheki)
26. Koji god Moj rob stupi u borbu za Moj put, u želji da postigne Moje zadovoljstvo, zajamčujem mu povratak s nagradom i plijenom, ako ga vratim živog, a ako pogine, jamčim mu oprost, milost i džennet.
(Ahmed i Nesei)
27. Propisao sam tvome ummetu, Muhamede, pet namaza i obavezao se, da ću uvesti u džennet onoga ko ih pravovremeno izvršava. Ko ih ne čuva, za njega nema Moje obaveze ulaska u džennet (da ga uvedem u džennet).
(Ibni Madže)
28. Bog, dž. š., je rekao Isa pejgamberu: »O Isa! Poslaću poslije tebe narod (ljude) koji će zahvaljivati ako ih zadesi ono što vole, a strpe se i očekuju od Mene dobro i kad ih zadesi ono što ne žele, a ne znaju i nisu blagi. Od svog znanja i blagosti ja ih darivam.«
(Ahmed, Taberani, Hakim i Bejheki)
29. Bog je rekao: »Ko bude tvrdo znao da sam mogućan oprostiti grijehe, oprostiću mu pa šta god učinio osim širka (pripisivanja Allahu druga).«
(Taberani i Hakim)
30. Kad Svog roba vjernika stavim na iskušnju (bolešću) pa se ne potuži na Mene onima koji ga posjete (obiđu), dižem s njega iskušenje, zatim mu zamijenim meso boljim mesom, a krv boljom krvlju (darujem mu bolje zdravlje), pa počne nanovo raditi (ozdravi).
(Hakim i Bejheki)
31. Allah, dž.š., je rekao: »Sine Ademov, dok mi budeš dovu činio i uzdao se u Mene i nadao, oprostiću ti grijehe što ih imaš. Sine Ademov, kad bi tvoji grijesi bili do neba, a ti Me molio za oprost, oprostiću ti. Sine Ademov, da zemlju napuniš grijesima, ali se Meni obraćaš i ne pripisuješ Mi druga, oprostiću ti.«
(Tirmizi)
32. Kad bi Moji robovi bili Meni pokorni (u volji), kiša bi im padala noću a sunce grijalo danju i ne bih dao da čuju grmljavinu.
(Ahmed i Hakim)
33. Ja sam podoban da Me se pribojava (rob) i da se niko ne pravi bogom pored Mene, pa ko pazi i boji se da Mi ne pripiše druga, spreman sam da mu oprostim grijehe.
(Ahmed, Tirmizi, Nesei, Ibni Madže i Hakim)
34. Sine Ademov, klanjaj mi četiri rekata početkom dana (sabah), jamčim ti uspjeh poslova do kraja dana.
(Tirmizi)
35. Sine Ademov, nađi vremena za Moje ibadete, napuniću ti prsa bogatstvom i spriječiti siromaštvo (nećeš osiromašiti), a ako ne postupiš tako, napuniću ti ruke poslom, ali neću spriječiti da osiromašiš.
(Ahmed, Tirmizi, Ibni Madže i Hakim)
36. Kojem robu darujem zdravlje i imućnost (široku nafaku) u životnim potrebama, pa prođe pet godina, a On mi ne dođe (ne pokaže zahvalnost i pokornost), taj je lišen (mahrum) Moga dobra.
(Ebu Jala i Ibnu Hibban)
37. Ja sam s robom kad Me spominje i miče usnama spominjući Me.
(Ahmed, Ibni Madže i Hakim)
38. Allah, dž.š., će reći džennetlijama: »O džennetlije!« I oni će se odazvati pozdravom. Pa će ih (Allah) pitati: »Da li ste zadovoljni?« Odgovoriće: »Zašto da ne budemo zadovoljni kad si nam dao što nisi dao nikome od tvojih stvorova?« Onda će im Allah reći: »Pazite, daću vam srednje od toga.« Odgovoriće: »O, Bože, a šta je srednje od ovoga?« Reći će im: »Spustiću na vas svoje zadovoljstvo i nikad neće doći na vas Moja srdžba.«
(Ahmed, Buhari, Muslim i Tirmizi)
39. Navodi se da je Enes, r.a., rekao da je navedeno da je Muhamed, a.s., rekao: »Bog će reći onome koji će u paklu imati najlakšu (najblažu) kaznu: »Kad bi tvoje bilo sve što postoji na Zemlji, bili ti to dao da se otkupiš od ove kazne?« On će reći: »Bih.« Našto će reći Uzvišeni Bog: »Pa Ja sam od tebe tražio manje od toga dok si bio još u Ademovim krstima, a to je da Mi (u ibadetu) ništa ne pridružuješ, a ti si baš to činio.«
(Buhari i Muslim)
40. Allah, dž.š., će reći na Sudnjem danu: »Gdje su oni koji su se voljeli međusobno samo radi Moje veličine? Staviću ih u Svoj hlad (uzeću ih u svoju zaštitu) kad nema drugog hlada (skloništa, zaštite) osim Moga.«
(Ahmed i Muslim)
Naprijed spomenuti kudsi-hadisi zaista su prijatne riječi kojima ne treba komentar. Da ih zapamtiš, posluži se ovim pedagoškim pravilom:
Mjesec podijeli na tri dekade: 1-10, 11-20 i 21-30 kalendarskih dana. Prema tome, na svaki dan u prvoj dekadi otpadaju po 4 hadisa, i pročitaj ih po 4 puta. U drugoj dekadi, ponovi na isti način, a treću dekadu podijeli na dvoje, i svakog dana pročitaj po 8 hadisa. Za jedan mjesec naučićeš svih 40 hadisa.
Svemoćni Gospodaru naš, ubroji prevod ovih 40 hadisa u primljene Erbeine, pa da nam Tvoj poslanik i miljenik Muhamed, sallallahu alejhi ve sellem, bude zagovornik.
(Biografske podatke o autoru ovog članka, Fejzulahu Hadžibajriću, potražite na našoj web stranici u rubrici Edukacija – Velikani Bosne i Hercegovine.)