Došao Goa u strani grad na pijacu da proda piliće. Tek što je svoju robu izložio na prodaju, dođe stražar i upita ga čime je hranio piliće. Ništa ne sluteći, Goa odgovori:
– Pšenicom.
– Pokaži mi račun da si platio porez na pšenicu kojom si hranio piliće. I nemoj da mi se izmotavaš kako ne znaš da se na pšenicu mora platiti porez.
A Goa, zaista, ništa nije znao o tome porezu na pšenicu i, jasno, nije ga ni platio. Zato mu je stražar, na ime kazne, uzeo polovinu novca koji je dobio za prodate piliće.
Isto se dogodilo drugi, treći i četvrti put kada je Goa izjavio da piliće hrani kukuruzom, prosom, bobom.
A kada je Goa ponovo donio piliće na prodaju i kada ga je stražar upitao čime je hranio piliće, Goa odgovori:
– Ja svakom piletu ujutro dadem po jedan novčić i puštam ih da za jelo kupe ono što im se sviđa!
Izvor: Priče o ljudima i životinjama, izbor za niže razrede osnovne škole, „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1972, str. 118.