Dobročinstvo i lijep odnos prema roditeljima

El-Ġazālī je rekao: “Nije tajna niti je skriveno da su roditelji i djeca po pravima najpreči jedni drugima. Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao je: Dijete se ne može svome roditelju primjereno odužiti, osim ako ga nađe kao roba pa ga otkupi i oslobodi!” [1]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

Dobročinstvo prema roditeljima je bolje od namaza, posta, hadždža, ʻumre i borbe na Allahovom putu. [2]

Ko osvane, a njegovi roditelji su zadovoljni njime, otvore mu se dvoja vrata prema džennetu. Isto je i za onoga koji omrkne u takvom stanju. Ukoliko bude imao jednog roditelja, onda se otvaraju jedna vrata.  Ko osvane, a njegovi roditelji su ljuti na njega, otvare mu se dvoja vrata prema džehennemskoj vatri. Isto je i za onoga koji omrkne u takvom stanju. Ukoliko bude imao jednog roditelja onda se otvaraju jedna vrata. To je tako, makar mu roditelji zulum činili, makar mu roditelji zulum činili, makar mu roditelji zulum činili. [3]

Zaista se džennetski miris osjeti na udaljenosti od pet stotina godina hoda. Međutim, njegov miris neće osjetiti onaj koji je bio neposlušan prema roditeljima i onaj koji je prekidao rodbinske veze. [4]

Čini dobročinstvo majci, ocu, sestri i bratu, zatim onima koji iza njih slijede. [5]

Ko želi da podijeli sadaku, neka to učini za svoje roditelje, ako su muslimani, pa će tako i njegovi roditelji imati nagradu za nju, a da pri nagrađivanju niko neće biti uskraćen. [6]

Mālik bin Rebīʻa je rekao: Jednom, dok smo bili kod Allahovog Poslanika, s.a.v.a., došao je neki čovjek iz plemena Benū Seleme, pa upitao: “O Allahov Poslaniče! Da li ima nešto od dobročinstva prema roditeljima što mogu da učinim poslije njihove smrti?” Allahov Poslanik, s.a.v.a., odgovorio je: “Da. Donošenje salavata na njih, traženje oprosta za njih, upotpunjenje njihovih ugovora, počast i poštovanje prema njihovim prijateljima, očuvanje rodbinskih veza koje su samo oni održavali.” [7]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

Zaista među najbolja dobročinstva spada i to da čovjek održava veze sa onima koje je volio njegov otac. [8]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

Dobročinstvo prema majci, u odnosu na oca, je duplo (više). [9]

Allahov Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Na majčinu dovu odgovor je najbrži!”

“O Allahov Poslaniče! A zašto je tako?”, upitaše.

Allahov Pejgamber, s.a.v.a., odgovori: “Ona je milostivija od oca, a dova milostivoga se ne odbija.” [10]

Većina uleme smatra da je poslušnost roditeljima wadžib (stroga obaveza) čak i u sumnjivim stvarima, dok nije obaveza u čistom haramu, pa makar oni bili tužni zbog toga. Ostavljanje sumnjivih stvari je pobožnost, a zadovoljstvo roditelja ti je dužnost.

Tako isto, ne treba putovati radi mubāḥa (dozvoljenih stvari) ili nāfile (dobrovoljnog ibadeta) osim sa njihovom dozvolom. Izlazak i putovanje radi sticanja znanja je nāfila, osim ako se traži sticanje znanja o farzovima, kao što su namaz i post, a u svom mjestu (gradu ili selu) nema onoga koji će te podučiti. To je slučaj onoga koji primi islam u državi u kojoj nema ko da ga poduči islamskom šerīʻatu. Tada je na toj osobi obaveza da učini hidžru, ne vežući se pravima roditelja.

Ebū Seʻīd El-Hudrī je rekao: Jedan čovjek je učinio hidžru prema Allahovom Poslaniku, s.a.v.a., iz Jemena želeći da učestvuje u džihadu, pa mu je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Vrati se svojim roditeljima i traži od njih izun (dozvolu), pa ako ti dozvole onda učestvuj u džihadu, a ako ne, onda im čini dobročinstvo, onoliko koliko možeš, jer to je, zaista, najbolje sa čim ćeš sresti Allaha poslije tewḥīda (svjedočenja Allahovog jedinstva).” [11]

Došao je drugi čovjek kod Pejgambera, s.a.v.a., da se sa njim posavjetuje o borbi, pa je upitan: “Imaš li majku?” Čovjek odgovori: “Da.” Zatim, Allahov Poslanik, s.a.v.a., reče: “Idi, brini se o njoj i slušaj je, jer džennet je, zaista, pod njenim nogama.” [12]

Došao je treći čovjek tražeći bejʻat (potvrda vjernosti) za hidžru i rekao je: “Nisam bio u mogućnosti da ti dođem sve dok nisam rasplakao roditelje.” Allahov Poslanik, s.a.v.a., mu reče: “Vrati im se, pa ih razveseli kao što si ih rasplakao!” [13]

Od Ebū Wellāda El-Ḥannāṭa se prenosi: “Pitao sam Ebū ʻAbdillāha – imama Sadika, mir s njim, o Allahovim, teʻālā, riječima:

… وَ بِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًاۚ…

… i roditeljima dobročinstvo (čini)… (Kur'an, El-Isrāʼ:23.)

“Kakvo je to dobročinstvo?” Imam Sadik, mir s njim, odgovorio je: “Dobročinstvo je da uljepšaš svoje druženje sa njima i da ih ne opteretiš time da traže od onoga šta im je potrebno, pa makar za tim nemali toliku potrebu. Zar Allah, teʻālā, ne kaže:

لَنْ تَنَالُوا الْبِرَّ حَتّٰى تُنْفِقُوا مِمَّا تُحِبُّونَۚ…

Nećete postići dobročinstvo dok ne udijelite od onog šta volite…  (Kur'an, Ālu ʻImrān:92.)

Zatim je Ebū ʻAbdillāh, mir s njim, rekao:

… إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِنْدَکَ الْکِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ کِلَاهُمَا فَلَا تَقُلْ لَهُمَا أُفٍّ وَ لَا تَنْهَرْهُمَا…

Ako jedno od njih dvoje ili oboje dostigne kod tebe starost, tad im ne reci ni “Uf!” i ne grdi ih!… (Kur'an, El-Isrāʼ:23.)  

“Ako te naljute, nemoj im reći “Uf!” i nemoj ih grditi, ako te i udare.”

Allah, teʻālā, je rekao:

… وَ قُلْ لَهُمَا قَوْلًا کَرِيمًا

… i obraćaj im se riječima poštovanja punim! (Kur'an, El-Isrāʼ:23.)  

Imam Sadik, mir s njim, reče: “Ako te udare reci im: Ġaferallāhu lekumā! (Allah vam oprostio!)”

Allah, ʻazze we dželle, je rekao:

وَ اخْفِضْ لَهُمَا جَنَاحَ الذُّلِّ مِنَ الرَّحْمَةِ…

I spusti im krilo poniznosti iz milosti… (Kur'an, El-Isrāʼ:24.)   

Imam Sadik, mir s njim, je rekao: “Gledaj ih milostivo, ljubazno i blago, nemoj podizati glasa iznad njihovoga, niti svoju ruku iznad njihove, i nemoj ići ispred njih.” [14]

Imam Sadik, mir s njim, je upitan: “Koje djelo je najbolje?” “Namaz u svom vakatu,  dobročinstvo prema roditeljima i džihad na Allahovom putu,” odgovorio je. [15]

Od imama Sadika, mir s njim, preneseno je: „Došao jedan čovjek kod Allahovog Poslanika, s.a.v.a., pa rekao: „O Allahov Poslaniče! Zaista, ja želim da idem u džihad.” Allahov Vjerovjesnik, s.a.v.a., mu je rekao: „Bori se na Allahovom putu, jer ako budeš ubijen bićeš živ i opskrbljen kod Allaha, a ako se vratiš (živ iz borbe) vratićeš se bez grijeha kao kada si rođen.” Čovjek reče: „O Allahov Poslaniče! Ja imam stare roditelje koji tvrde da ih razgovaram i pravim im društvo, a oni ne žele da ja idem (u džihad).” Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: „Tad ostani kod njih! Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moja duša, tvoje druženje sa njima jedan dan i jednu noć je bolje od džihada u trajanju od jedne godine.” [16]

Od imama Sadika, mir s njim, preneseno je i sljedeće: „Došao je jedan čovjek kod Allahovog Vjerovjesnika, s.a.v.a., pa ga upitao: „O Allahov Poslaniče! Kome da činim dobročinstvo?” Pejgamber, s.a.v.a., je odgovorio: „Svojoj majci.” Čovjek potom upita: „Kome onda?“ Pejgamber, s.a.v.a., odgovori: „Svojoj majci.” Čovjek opet upita: „Kome onda?” Pejgamber, s.a.v.a., opet odgovori: „Svojoj majci.” Čovjek opet upita: „Kome onda?” Allahov Poslanik, s.a.v.a., odgovori: „Svome ocu.” [17]

Od ʻAmmāra bin Ḥajjāna je preneseno: „Obavijestio sam Ebū ʻAbdillāha – imama Sadika, mir s njim, o dobročinstvu moga sina Ismāʻīla prema meni, pa mi je imam Sadik, mir s njim, rekao: „Zaista sam ga volio i prije, ali sad se povećala moja ljubav prema njemu. Allahovom Poslaniku, s.a.v.a., je došla njegova sestra po mlijeku, pa kada ju je vidio obradovao joj se, zatim joj je ponudio svoj ogrtač da sjedne na njega, prišao je sa osmjehom da razgovara sa njom, a zatim je ona ustala i otišla. Kada je došao njen brat, sa njim nije postupio onako kako je postupio prema njoj, pa je bio upitan: „O Allahov Poslaniče! Postupio si prema njegovoj sestri onako kako nisi postupio prema njemu?” Allahov Poslanik, s.a.v.a., odgovorio je: „To je stoga što je ona bila poslušnija prema svojim roditeljima od njega.” [18]

 

Izvor: Allāme El-Kāšānī, Svijetli put, 3. dio, str. 434-440.

Prevod: Aldin Mustafić