Emocije sigurno utiču na tijelo. U emocije spadaju: srdžba, radost, zabrinutost, tuga, sramota.
Što se tiče srdžbe, ona zagrijava tijelo i suši ga. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio srdžbu. El-Buhari prenosi da je neki čovjek zatražio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da mu da neki savjet, a on je odgovorio: “Nemoj se srditi.”
Značenje ovog hadisa je da čovjek nikada ne bi smio raditi bilo što, ako je to izazvano bijesom. Ovo potvrđuje i drugi hadis u kojem stoji: “Ne mislite kao onaj koji je obuzet bijesom.” A neki su upitali: “Postoji li iko koga ne obuzme srdžba?” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “Ne, ne postoji, ali postoje oni koji se u srdžbi kontrolišu. Iako su nagle naravi oni srdžbu kontrolišu ne dozvoljavajući joj da ih obuzme i natjera da rade nešto pod njenim utjecajem.”
Allah kaže: Oni koji srdžbu savlađuju … (Alu Imran:134)
Ovaj ajet potvrđuje postojanje srdžbe, ali i hvali one koji joj se mogu suprotstaviti.
Kada bi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio ljut, to se moglo vidjeti na njegovom licu.
Jedanput je rekao: “Srdžba je od šejtana, on je, zaista, stvoren od vatre, a vatra se gasi vodom, pa ako se naljutite, onda uzmite abdest.” Ebu Davud prenosi ovaj hadis.
U hadisu koji prenosi Et-Tirmizi stoji da je srdžba stvar koju svaki čovjek nosi u svome srcu. A ko od nas nije vidio crvenilo u očima i napinjanje vratnih žila?
Jedan od hadisa koji govore o ovome je i sljedeći: “Ja doista znam rečenicu koja će, ako je čovjek izgovori, otjerati srdžbu: Tražim utočište u Allaha od prokletog šejtana.” Ovaj hadis prenosi Muslim.
Što se tiče radosti, njena karakteristika je da jača unutrašnju energiju u čovjeku. Ako je pretjerana, može ubiti čovjeka. Mnogo smo puta čuli kako je taj i taj umro od pretjerane radosti. Zaista, svaka vrsta pretjerivanja je zabranjena Kur'anom:
Allah sigurno ne voli one koji su obijesni. (El-Kasas:76)
U svakom slučaju, radost je vjerniku dopuštena:
Radosni zbog onoga što im je Allah od dobrote Svoje dao … (Alu lmran:170)
Reci, neka se zato Allahovoj blagodati i milosti raduju … (Junus: 58)
Što se tiče zabrinutosti i tuge, to su izvori beskonačnih groznica. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je tražio od Allaha da ga zaštiti od prevelike brige i tuge. U hadisu se kaže da ko god mnogo pati od ove dvije stvari, podložan je raznim bolestima. Molim vas da razlikujete zabrinutost i tugu. Prvo se tiče nečega što iščekujemo da ode ili da se pojavi, dok se drugo odnosi na nešto što je već prošlo.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je završavao svaki namaz dovom Allahu, dželle šanuhu, da ga zaštiti od ove dvije stvari.
Pozivajući se na hadis, Ibn Abbas je rekao: “Ko god mnogo pati od prevelike brige i bolova treba često ponavljati: Nema snage i moći do Allahove, dželle šanuhu.”
Tuga je često povezana sa stvarima koje se tiču sadašnjosti, pa zato čovjek koji ima problema s tim trebao bi raditi nešto što će mu pomoći da što prije zaboravi stvari zbog kojih je tužan. Kaže se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ako nekog od vas pogodi kakva bolest, neka se ne predaje.”
Et-Tirmizi prenosi od Ebu Hurejre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u slučajevima kada bi bio jako zabrinut dizao ruke k nebu govoreći: “Allah je najveći.”
Abdullah ibn Mes'ud prenosi sljedeći hadis: “Nema vjernika koji je pogođen brigom ili tugom, pa izgovori sljedeće riječi, a da mu Allah, dželle šanuhu, neće otkloniti sve tegobe i zamijeniti ih radošću. Te riječi su: O Allahu, ja sam Tvoj rob, sin roba Tvoga i robinje Tvoje. Sve što imam u Tvojoj je vlasti. Tvoja mudrost je jasna, a tvoje presude pravedne. Molim te svim imenima kojima Se opisuješ u svetim knjigama Svojim, ili koja si objavio bilo kom od Svojih stvorenja, ili koja si učinio tajnom, molim te da mi Kur'an bude vrelo srca moga, svjetlo prsa mojih, onaj koji uklanja moje boli i brige.” Ovaj hadis prenose Ahmed u Musnedu i Ibn Hibban u Sahihu.
Što se tiče sramote, to je emocija koju čovjek doživljava onda kada se stidi samog sebe.
Izvor: Dželaluddin Abdurrahman es-Sujuti, Vjerovjesnikova medicina, Libris, Sarajevo, 2003., str. 29-31., prevod: Haris Murtić