Jednom neki čovjek dovede Nasrudin hodžu pred sudiju jer mu je ovaj dugovao nešto novca. Tužitelj reče sudiji:
„Ovaj čovjek mi već odavno duguje 500 dinara. Tražim, poštovani sudijo, da mu naredite da mi plati dug odmah, bez odlaganja.“
„Zaista mu dugujem novac“, reče Nasrudin, „i imam namjeru da mu ga vratim. Prodaću svoju kravu i konja ako bude potrebno, samo mi je potrebno malo vremena.“
„On laže“, reče tužitelj. „On nema ni kravu ni konja niti išta vrijedno za tu svrhu. Rečeno mi je da nema čak ni hrane u kući!“
„Kad on zna da sam ja tako siromašan, o sudijo“, reče Nasrudin, „pitajte ga kako on očekuje da mu odmah isplatim dug.“
Nakon ovih riječi sudija zatvori sudski postupak.
Izvor: english-for-students.com
Prevod: A. Kadrija