Jesen došla i mraz pao.
Hrast se jeli tužit’ stao:
– Tvoje grane još zelene.
Moje lišće žuti, vene!
Jela šapnu: – Brate, šuti
i ogrni plašt svoj žuti.
Zima došla i snijeg pao.
Hrast potiho zaplakao.
Jela šapnu: – Miruj, hraste!
Kad prispiju prve laste,
zemljica će plač tvoj čuti,
lišćem će te odjenuti!
Vesna Parun