Jednom jedna mala crvena kokoš pronađe zrno pšenice. „Ko će zasaditi ovo zrno pšenice?“, upita ona.
„Ja neću“, reče pas.
„Ja neću“, reče mačka.
„Ja neću“, reče svinja.
„Ja neću“, reče ćurka.
„Onda ću ja“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
Tako ona zasadi zrno pšenice. Uskoro pšenica poče rasti i zeleni listovi pojaviše se iz zemlje. Sunce je sijalo, kiša je padala i pšenica je nastavila rasti dok nije postala velika, snažna i zrela.
„Ko će požnjeti ovu pšenicu?“, upita mala crvena kokoš.
„Ja neću“, reče pas.
„Ja neću“, reče mačka.
„Ja neću“, reče svinja.
„Ja neću“, reče ćurka.
„Onda ću ja“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
Tako ona požnja pženicu.
„Ko će ovršiti ovo žito?“, upita mala crvena kokoš.
„Ja neću“, reče pas.
„Ja neću“, reče mačka.
„Ja neću“, reče svinja.
„Ja neću“, reče ćurka.
„Onda ću ja“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
Tako ona ovrši žito.
„Ko će odnjeti ovo žito u mlin da se samelje?“, upita mala crvena kokoš.
„Ja neću“, reče pas.
„Ja neću“, reče mačka.
„Ja neću“, reče svinja.
„Ja neću“, reče ćurka.
„Onda ću ja“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
Tako ona odnese žito u mlin i nakon nekog vremena vrati se sa brašnom.
„Ko će zamijesiti ovo brašno i ispeći ga?“, upita mala crvena kokoš.
„Ja neću“, reče pas.
„Ja neću“, reče mačka.
„Ja neću“, reče svinja.
„Ja neću“, reče ćurka.
„Onda ću ja“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
Tako je ona zamijesila i ispekla hljeb.
„Ko će jesti ovaj hljeb?“, upita mala crvena kokoš.
„Ja ću“, reče pas.
„Ja ću“, reče mačka.
„Ja ću“, reče svinja.
„Ja ću“, reče ćurka.
„Ne, ja ću“, reče mala crvena kokoš. „Klak, klak!“
I tako ona pojede hljeb.
Pouka:
Ako želimo dijeliti nagradu moramo imati udjela u radu.
Izvor:
The Little Red Hen, retold by Penryhn W. Coussens ( William J. Bennett, The Children's Book of Virtues, Siomon & Schuster, New York, 1995, str.42-43.)
Prevod: A. Kadrija