Nasrudin-hodža riješi da donese caru peškeš. Smisli i kupi dvije smokve i ponese tanjir. Kad dođe pred carski dvor, reče slugama da jave caru da mu nosi peškeš. Car dozvoli da Nasrudin dođe s peškešom. Nasrudin ponese dvije smokve i turi to pred cara. Car, kad pogleda, zapita ga:
– Šta je ovo, Nasrudine?
– To su, čestiti care, smokve!
Premda je car znao šta je, on mu reče:
– A šta će ovo?
– To se, care, jede!
Car reče:
– Pa kako se ovo jede?
Nasrudin uzme jednu smokvu:
– Evo ovako, care!
Metne u usta i izjede je, pa uzme i drugu, pa je predvoji u pola, pa reče:
– Možeš i ovako, care!
Pa izjede jednu polovinu, pa onda i drugu. I tako car ostane bez ikakva peškeša, naljuti se i izjuri Nasrudina.
Izvor: Šaljive narodne pripovijetke, III izdanje, Dobra knjiga, Zagreb, 1968, str. 42-43.