Časni Poslanik, s.a.v.a, je rekao:
طَلَبُ الحلالِ فَريضةٌ على كُلِّ مُسلمٍ و مسْلمةٍ.
“Traženje halal-imetka obaveza je svakog muslimana i muslimanke.”[1]
مَن أكلَ مِن كَدِّ يَدهِ كانَ يومَ القيامةِ في عِدادِ الأنبياءِ و يأْخُذُ ثَوابَ الأنبياءِ.
“Ko bude jeo ono što zaradi trudom svojih ruku, bit će na Sudnjem danu među vjerovjesnicima i imat će njihovu nagradu.”[2]
الكادُّ على عَيالهِ كَالمُجاهِدِ في سَبيلِ اللهِ.
“Nagrada čovjeku koji se trudi za (halal) opskrbu sebi i svojoj porodici je poput nagrade borcu na Božijem putu.”[3]
أيُّ كَسْب الرَّجُلِ أطيبُ؟ قال: عَمَل الرَّجُلِ بِيَدهِ.
Upitaše: “Koja je opskrba najčistija?” Reče: “Opskrba koju čovjek stekne vlastitom rukom.”[4]
O životu i društvenom ponašanju hazreti Alija, mir neka je s njim,, rekao je:
لَمّا یَفْرَغُ مِنَ الجِهادِ یَتَفَرَّغُ لِتَعلیمِ َ النّاسِ وَ الْقَضاءِ بَیْنَهُم فَإِذا فَرَغَ مِنْ ذلِك اشْتَغَلَ فی حائِطٍ لَهُ یَعْمَلُ فیهِ بِیَدَیْهِ وَ هُوَ مَعَ ذلِكَ ذاکِرٌ للهِ تعالی.
“Kada bi došao iz džihada, dao bi se na podučavanje ljudi i na presuđivanje u njihovim međusobnim sporovima, a kada bi to završio, onda bi se u svojoj bašči dao na poljoprivredne radove kao što su kopanje lopatom, pravljenje kanala i navodnjavanje, istovremeno čineći zikr.”[5]
Ibn Abbas prenosi:
کانَ رَسُولُ اللهِ إِذا نَظَرَ إِلی الرَّجُلِ فَأَعْجَبَهُ قالَ: هَلْ لَهُ حِرْفَةٌ فَإِنْ قالُوا لا، قالَ: سَقَطَ مِن عَیْنی.
“Kada bi Allahov poslanik, s.a.v.a., vidio nekog čovjeka čija bi ga snaga i jačina zadivili, upitao bi ima li kakav zanat. Ako bi odgovorili da nema, Allahov poslanik bi kazao: ‘Pao je u mojim očima.’”
To znači da nezaposlen mladić nema vrijednosti u Poslanikovim, s.a.v.a., očima.[6]
IZVOR: Muhammed Taqi Falsafi, DIJETE SA STANOVIŠTA NASLIJEĐA I ODGOJA, svezak 1, Fondacija Mulla Sadra u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1432/2011.