Meleki su se, svi do posljednjeg, zajedno poklonili osim Iblisa; on se uzoholio i postao nevjernik. (Kur'an, Sad:72-73.)
Reče: „Silazi sa njega (položaja), nije tvoje da se na njemu oholiš; izlazi, ti si, zaista od onih prezrenih.“ (Kur'an, El-A'raf:13.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Uzmite pouku iz onoga šta je Allah učinio s Iblisom, kada mu je zbog jednog trenutka oholosti uništio dugotrajna djela i veliki napor! Pa ko je taj što će nakon Iblisa biti siguran od Allaha za isti taj grijeh!?” (Staza rječitosti, govor 192.)
Imam Bakir, mir neka je na njega, je rekao: „Ne uđe u čovjekovo srce oholosti, a da se u istoj mjeri ne umanji od njegovog razuma, puno ili malo.” (Biharul-Envar, 78/186/16.)
Imam Sadik, mir neka je na njega, je rekao: „Ko se očisti od oholosti, stigne do plemenitosti.” (Biharul-Envar, 78/229/5.)
Značenje oholosti
Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „O Ebu Zerre, ko umre, a u srcu mu bude oholosti koliko je zrno gorušice, neće osjetiti džennetskog mirisa, osim da se pokaje prije toga.” Ebu Zerr reče: „O Poslaniče, ja volim lijepe stvari, čak volim da mi bič i vezice obuće budu lijepi. Da li ovo spada u oholost?” Poslanik, s.a.v.a., reče: „Kako ti je stanje u srcu?” Ebu Zerr reče: „Ono je spoznalo Istinu i sigurno je u nju.” Poslanik, s.a.v.a., reče: „To nije oholost, nego je oholost da se odbaci Istina i da se prihvati nešto drugo, te da gledaš u ljude na takav način kao da ničija čast i krv nisu poput tvoje časti i krvi.” (Biharul-Envar, 77/90/3.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Tražio sam skrušenost i ne nađoh je osim u prihvatanju Istine. Prihvatite Istinu! Zaista prihvatanje Istine udaljava od oholosti.” (Biharul-Envar, 69/399/91.)
Imam Sadik, mir neka je na njega, je rekao: „Svako ko vjeruje da je bolji od drugih spada među ohole.” Hafs Ibn Gijas reče: „Šta ukoliko vidi griješnika te se usljed svoje čistoće od grijeha u odnosu na njega vidi sebe boljim?” Imam reče: „Daleko bilo, daleko bilo! Moguće je da mu bude oprošteno ono što je učinio, a da tebe zadrže prilikom obračuna.” (El-Kafi, 8/128/98.)
Oholi
Poslanik, s.a.v.a.. je rekao: „Najomraženiji ljudi jesu oni koji se ohole.” (Biharul-Envar, 73/231/23.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Čudim se ljudima! Početak im je sperma, kraj lešina, a između toga su spremnici izmeta, i pored toga se ohole!” (Biharul-Envar, 73/234/33.)
Imam Sadik, mir neka je na njega, je rekao: „Nema čovjeka koji se oholi i uzdiže, a da to ne čini zbog niskosti koju nalazi u sebi.” (El-Kafi, 2/312/17.)
Liječenje oholosti
Poslanik, s.a.v.a., je rekao: “Svako ko sam pomuze svoju ovcu, i zakopča košulju i zaveže pertle i skupa sa robovima objeduje i sam ponese namirnice sa pijace, bez sumnje se očistio od oholosti.” (Kenzul-‘Ummal, 7793.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Allah, dž.š., iskušava svoje robove teškoćama različitim i određuje im da Ga ibadete kroz napore razne i iskušava ih neugodnostima raznovrsnim, radi izbacivanja oholosti iz njihovih srca i radi naseljavanja poniznosti u duše njihove, da bi to učinio kapijama otvorenim u dobrotu Svoju.” (Staza rječitosti, govor 192.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Allah, dž.š., je propisao vjerovanje radi čišćenja od idolopoklonstva, a namaz radi udaljavanja od oholosti.” (Staza rječitosti, izreka 253.)
Imam Hasan, mir neka je na njega, je rekao: „Nije pristojno onome koji je spoznao veličinu Božiju da se uzdiže, jer visina onih koji znaju za veličinu Božiju jeste u tome da budu skrušeni, a onih koji znaju za veličanstvenost Božiju jeste u tome da budu ponizni.” (Biharul-Envar, 78/104/3.)
Posljedice oholosti
Zato ulazite na kapije džehennemske, u njemu ćete vječno ostati! Kako je samo grozno prebivalište onih koji su se oholili! (Kur'an, Nahl:29.)
Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko se bude oholio, Allah će ga poniziti.” (Emalis-Saduk, 1/395.)
Imam Ali, mir neka je na njega, je rekao: „Pohlepa, oholost i zavist jesu poticatelji srljanja u grijeh.” (Staza rječitosti, izreka 380.)
Imam Kazim, mir neka je na njega, je rekao: „Zaista biljke rastu iz zemlje, a ne iz kamena. Takva je i mudrost, raste u srcu skrušenog, a ne u srcu oholog i uzdignutog, usljed toga što je Allah, dž.š., skrušenost učinio sredstvom znanja, a oholost sredstvom neznanja. Zar ne znaš da onaj koji digne glavu udara njome u strop i povrijedi je, a ko je spusti koristi se hladovinom i sklanja se. Isto tako ko u ime Allaha, dž.š., ne pokaže poniznost, On će ga poniziti, a svako ko u ime Allaha, dž.š., pokaže poniznost, On će ga uzdići.” (Tuhaful-‘ukul, 396.)
Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti 2, sažetak zbirke hadisa, Fondacija Mulla Sadra u BiH, Sarajevo, 2007., str. 204-207. (preveo s perzijskog i arapskog: Ertan Basarik)