Onome koji se u Allaha uzda, On je dovoljan. Allah zaista ispunjava svoje zapovijedi; Allah je svemu mjeru odredio.[1]
Lukman, mir neka je na nj, rekao je svome sinu, savjetujući ga: „Sinko moj, uzdaj se u Allaha, zatim pitaj ljude da li ima iko ko se u Njega pouzdao, a da ga nije spasio. Sinko moj, osloni se na Allaha, zatim pitaj ljude ko je taj koji se oslonio na Allaha, a On mu nije bio dovoljan.“[2]
Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko želi da bude njajjači čovjek, neka se osloni na Allaha Uzvišenog.“[3]
Imam Ali, mir neka je na nj, je rekao: „Ko se osloni na Allaha, teškoće mu se umanjuju, a olakšava mu se pristup resursima.“[4]
Imam Ali, mir neka je na nj, je rekao: „Ko se pouzda u Allaha, On ga obraduje. Ko se osloni na Allaha, On završava njegove stvari.“[5]
Imam Bakir, mir neka je na nj, je rekao: „Ko se osloni na Allaha, ne biva savladan. Ko potraži utočište u Allaha, neće biti poražen.“[6]
Imam Sadik, mir neka je na nj, je rekao: „Zaista bogatstvo i moć kruže. Kada ustanove adresu tevekkula, izaberu je za svoje prebivalište.“[7]
Imam Sadik, mir neka je nj, je rekao Muaviji ibn Vehebu: „Kome je dat tevekkul, data mu je dostatnost.“ Zatim je rekao: „Jesi li učio Allahovu knjigu? A ko se pouzda u Allaha, On mu je dovoljan.“[8]
Imam Dževad, mir neka je na nj, je rekao: „Oslanjanje na Allaha Uzvišenog predstavlja platežno sredstvo za svaku skupocjenost i stube za svako uzvišenje.“[9]
Izvor: Muhammedi Rey Šehri, Mjera mudrosti, svezak 2, prijevod: Ertan Basarik, Fondacija „Mulla Sadra“ u BiH, Sarajevo, 2007, str. 389.