U škrta gospodara imanje se iz godine u godinu širilo. Došlo je čak do toga da više nije mogao sam da obavlja poslove pa je morao da unajmi slugu. Već prvog dana gospodar probudi slugu u sam osvit zore pa reče:
– Ustaj, momče, vrijeme je da se ide u polje.
Sve do podneva obojica su orala, nijednom nisu stali da bi ispravili leđa. A kad je došlo vrijeme ručka, gospodar reče:
– Svaka kuća ima svoje običaje. Ja, naprimjer, kada radim, niti jedem niti pijem, nego se samo pretvaram da ručam. Tako sam brže gotov s jelom, a poslije i lakše nastavim posao. Ugledaj se na mene, uči se.
Izvadio gospodar nož pa mahnuo njime kao da reže hljeb. Zatim napravi pokret kao da na hljeb stavlja krišku sira, a onda kao da iz boce naliva piće u čaše. Tako je ‘jeo’, ‘pio’ i sa koljena ‘stresao mrvice’.
Sluga ga gledao pa činio isto.
– No, jesi li ručao? upita gospodar.
– Kao da jesam – odgovori sluga.
– A jesi li sit?
– Kao da jesam.
– E, onda na posao.
Prihvatili se obojica plugova, ali gospodar uskoro opazi da sluga stalno ore jednu brazdu.
– Šta je to, momče? Stalno si na jednom istom mjestu!
– Radim prema običaju u vašoj kući: najprije sam ‘jeo’, a sad, eto, ‘radim’.
Shvatio gazda da ovako neće moći dalje. Drugog jutra poslao je slugu u vinograd i u torbu mu stavio tvrdu ječmenu pogaču i bocu prokiselog pića.
Kopao sluga sve do podne. A onda je sjeo pod staru osušenu jabuku da ruča. Gotovo da zube polomi o tvrdu ječmenu pogaču, a od kisela pića mu se smučilo. Obrisao on usta, pa reče:
– Jabuko, jabuko, od čega li si ti usahnula?
I na to sam odgovori:
– Gospodar te nije dovoljno pojio, nije te hranio i kako da se onda ne osušiš!
Onda sluga legne pod drvo i zaspa. Kada se uveče vratio kući, gospodar ga zapita:
– Jesi li mnogo uradio, mnogo okopao?
– Došao sam do stare jabuke.
– Malo je to. No, sutra ćeš sve nadoknaditi.
Drugog dana došao sluga do stare jabuke pa odmah pogledao u torbu da vidi šta mu je gospodar spremio. Na dnu torbe bila je ista onakva ječmena pogača, ali još crnja, i isto onakvo piće, samo još mutnije. I sluga zapita jabuku:
– Jabuko, jabuko, zašto na tebi nema cvijeta?
– Gospodar me nije pojio, nije hranio, zato na meni nema cvijeta.
– I mene slabo hrani i poji – reče sluga. – Zato i neću za njega da radim. Bolje je da legnem i spavam.
I leže pod drvo pa zaspa.
Gazda je u to vrijeme došao u vinograd da vidi koliko je sluga okopao. Ali se na vrijeme skrio iza ograde tako da je sve čuo šta je sluga rekao jabuci. I sada, kad je ovaj zaspao, privuče se, kradom uze torbu i požuri kući.
– Hej, ženo! Doviknu on gazdarici. – stavi u torbu svježega hljeba i sira, natoči dobro piće i odnesi slugi u vinograd. I nemoj ga buditi. Kad se probudi, sam će vidjeti.
Odnijela gazdarica torbu u vinograd. Uveče, vratio se sluga kući i reče:
– Posao je gotov! Cio sam vinograd okopao.
I posao otada krenu kako treba – naučio sluga svoga gospodara da onoga koji radi valja i dobro nahraniti.
Izvor: Priče o ljudima i životinjama, izbor za niže razrede osnovne škole, Veselin Masleša, Sarajevo, 1972, str. 114-116.