Šta mejt ima od nas?

Preneseno je u knjizi Men lā jaḥḍaruhul-feqīhu od imama Sadika, mir s njim, nakon što je upitan o zijaretu kaburova i gradnji džamija kod njih, da je rekao: “Što se tiče posjete kaburova, nema problema u tome. Međutim, kod njih se ne grade mesdžidi (ili džamije).” [1]

Allahov Vjerovjesnik, s.a.v.a., je rekao: “Nemojte uzimati moj kabur kao kiblu niti kao mesdžid, jer, zaista, je Allah, ʻazze we dželle, prokleo Jevreje zato što su učinili kaburove svojih poslanika mesdžidima.” [2]

Džerrāḥ El-Medāʼinī je upitao Ebū ʻAbdillāha – tj. imama Sadika, mir s njim: “Kako se naziva selam stanovnicima kaburova?”

Hazreti Imam, mir s njim, odgovorio je:

اَلسَّلَامُ عَلٰى أَهْلِ الدِّيَارِ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَ الْمُسْلِمِينَ، رَحِمَ اللهُ الْمُتَقَدِّمِينَ مِنَّا وَ الْمُتَأَخِّرِينَ، وَ إِنَّا إِنْ شَاءَ اللهُ بِکُمْ لَاحِقُونَ.

Es-Selāmu ʻalā ehlid-dijāri minel-muʼminīne wel-muslimīne, reḥime Allāhu el-muteqaddimīne minnā wel-muteʼeẖirīne, we innā, in šāʼe Allāhu, bikum lāḥiqūne! (Neka je selam stanovnicima kaburova, muʼminima i muslimanima. Allah se smilovao onima prije i onima poslije nas! Mi ćemo se, in šāʼAllāh, sa vama sresti!) [3]

Kada bi Allahov Poslanik, s.a.v.a., prolazio pored kaburova, govorio je:

اَلسَّلَامُ عَلَيْکُمْ مِنْ دِيَارِ الْمُؤْمِنِينَ، وَ إِنَّا إِنْ شَاءَ اللهُ بِکُمْ لَاحِقُونَ.

Es-Selāmu ʻalejkum min dijāri qawmi muʼminīne, we innā, in šāʼe Allāhu, bikum lāḥiqūne!

(Neka je selam vama iz kuća muʼminskih. Mi ćemo se, in šāʼAllāh, sa vama sresti!)” [4]

Emīrul-muʼminīne – imam Ali, mir s njim, govorio bi pri ulasku u mezaristan:

„O stanovnici zemlje! O stanovnici samoće! Vaše kuće su već naseljene. Vaše žene su već poudate. Vaša imovina je već podijeljena. Ovo je od vijesti onoga šta je kod nas, a da nam je znati kakve vijesti su kod vas?“  

Zatim bi se okrenuo ashabima i rekao: „Kada bi im bilo dozvoljeno da odgovore njihov odgovor bi glasio: – Zaista je najbolja priprema i prtljag takvaluk!“[5]

Hazreti Fāṭima, mir s njom, posjećivala je kaburova šehida svake subote ujutro, pa kad bi došla do kabura hazreti Ḥamze, molila bi za njega Allahovu milost i oprost. [6]

Imam Sadik, mir s njim, rekao je: “Kada god uđeš u mezaristan reci:

اَلسَّلَامُ عَلٰى أَهْلِ الْجَنَّةِ.

Es-Selāmu ʻalā ehlil-dženneti! (Selam neka je na stanovnike dženneta!) [7]

Muḥammed bin Muslim prenio je: „Pitao sam Ebū ʻAbdillāha – imama Sadika, mir s njim: „Da li da zijaretimo mrtve?” Hazreti Imam, mir s njim, odgovorio je: „Da.” Rekoh: „Da li oni znaju za našu posjetu?” Hazreti Imam, mir s njim, odgovorio je: „Naravno. Wallahi, oni znaju za vas i raduju se vama i tješe se druženjem sa vama.”

Rekoh: „Pa šta da kažemo kada im dođemo?” Hazreti Imam, mir s njim, reče: „Reci:

اَللّٰهُمَّجَافِالْأَرْضَعَنْجُنُوبِهِمْ،وَصَاعِدْإلَيْکَأَرْوَاحَهُمْ،وَلَقِّهِمْمِنْکَرِضْوَانًاوَاسْكُنْإِلَيْهِمْمِنْرَحْمَتِکَمَاتَصِلُبِهِوَحْدَتَهُمْوَتُؤْنِسُبِهِوَحْشَتَهُمْ،إنَّکَعَلٰىكُلِّشَيْءٍقَدِيرٌ!

Allāumme džāfil-erḍa ʻan džunūbihim, we ṣāʻid ilejke erwāḥahum, we leqqihim minke riḍwānen we-skun ilejhim min raḥmetike mā teṣilu bihi waḥdetehum we tuʼnisu bihi waḥšetehum, inneke ʻalā kulli šejʼin qadīr!

(Allahu Moj, skini zemlju sa njihovih strana,  uzdigni Sebi njihove duše,  pokloni im od Sebe zadovoljstvo i Svojim rahmetom umanji njihovu usamljenost i otuđenost. Ti si, zaista, nad svim stvarima Kadar.) [8]

Imam Riḍā, mir s njim, rekao je: “Nema nijednog roba koji zijareti kabur muʼmina pa mu prouči:

إِنَّا أَنْزَلْنَاهُ فِي لَيْلَةِ الْقَدْرِ۱

Innā enzelnāhu fī lejletil-qadri. (Zaista, mi smo ga objavili u noći Qadr.), tj. sūru El-Qadr sedam puta, a da Allah ne oprosti njemu i sahibiji kabura.“ [9]

Ṣafwān bin Jaḥjā rekao je Ebū El-Ḥasenu Mūsāu bin Džaʻferu – tj. imamu Kazimu, mir s njim: „Do mene je došla vijest da kada posjetilac dođe  muʼminu (umrlom), ovaj se s njim razgovori, a kada ode on ostane usamljen.“ Imam je rekao: „Ne osjeća se usamljenim.” [10]

Omer  bin Jezīd rekao je: „Pitao sam Ebū ʻAbdillāha – tj. imama Sadika, mir s njim: “Da li da klanjemo umjesto mejta (mrtvoga)?” Hazreti Imam, mir s njim, odgovorio je: „Da, jer on će, zaista, biti u tjeskobi pa će mu tjeskoba biti olakšana. Zatim će mu se doći i biće mu rečeno: – Tjeskoba ti je olakšana namazom toga i toga tvoga brata.” Dalje je rekao: „Zaista se mejt obraduje traženju rahmeta i oprosta od Allaha za njega, kao što se živi obraduje poklonu. Dozvoljeno je da čovjek obavi hadždž ili ʻumru, neke namaze ili neke ṭawāfe za umrle među svojom rodbinom. Oni će imati koristi od toga, tako da će onome koji bude zaslužio srdžbu biti oprošteno, a onome kome je suženo mjesto boravka, ono će biti prošireno. Mejt će o tome biti obaviješten. Dobročinstvo, čuvanje rodbinskih veza i hadždž se obavljaju umjesto mrtvoga i živoga, ali što se tiče namaza, on se ne obavlja umjesto živoga.” [11]

Imam Sadik, mir s njim, rekao je: „Šest stvari će ‘sresti’ muʼmina nakon njegove smrti: dijete koje traži oprost za njega, mushaf (Kurʼān) kojeg ostavi, biljka ili drvo koje posadi,  voda koja teče i traje, bunar koji iskopa i sunnet po kojem se djeluje poslije njega.” [12]

Imam Sadik, mir s njim, rekao je: „Ko od muslimana u ime mejta uradio neko dobro djelo, tome Allah to djelo udvostruči i time se mejt okoristi.” [13]

Imam Sadik, mir s njim, rekao je i sljedeće: „Mejtu u kaburu pristiže namaz, post, hadždž, sadaka, dobročinstvo i dova. Nagrada za to se upisuje i mejtu i onome koji to čini (u ime njega).” [14]

 

Izvor: Allāme El-Kāšānī, Svijetli put, 3. dio, str. 419-420.

Prevod: Aldin Mustafić