Abu al-Qasim al-Taflisi prenio je od Hammada ibn Isaa, od Hariz ibn Abdullaha al-Sidžistanija, od Abu Abdillaha Es-Sadiqa – mir neka je na nj – da je Hariz rekao:
“Rekao sam: ‘O sine Poslanikov, osjetio sam nervozu u prsima i napetost u srcu, to me ponekad primorava da prekinem molitvu i onemogućava me u učenju u namazu.’ Abu Abdillah je rekao: ‘A šta je sa dovom od Emir al-mu'minina – mir neka je na nj?’ Ja sam odgovorio: ‘O sine Allahova Poslanika, poduči me njoj.’ On kaza: ‘Kada te snađe tako nešto, stavi svoju ruku na prsa i reci: U ime Allaha i sa Allahom. O Allahu, blagodario si me svojom vjerom i upoznao me sa svojim Kur'anom i poklonio si mi mjesec posta, ramazan – podari mi milost i oprost i blagoslovi mi sve što si prenio na mene od Svojih blagodati i koristi. O Samilosni, o Onaj koji jedini koristi, o Vječni, o Blagi, sva slava neka je Tebi. Ja nemam nikoga do Tebe, slava neka je Tebi. Utječem se Tebi nakon ovih izričaja i pohvala o Tebi od poniženja. Molim Te da otkloniš tugu i žalost iz mog srca. Ponavljaj ovo tri puta i bit ćeš izliječen, ako Bog da. Potom donesi salavat na Poslanika, mir i blagoslov Allahov neka su na nj i na njegovu porodicu.’”
Tegobno disanje
Abu Džafer Ahmed ibn Muhammed prenio je od Abu Muhammeda ibn Halida, od Muhammeda ibn Sinana al-Sinanija, od Al-Mufaddala ibn Omera, koji je rekao:
“Zatražio sam od Abu Abdillaha, mir neka je na nj: ‘O sine Allahova Poslanika, toliko teško dišem, ponekada mi kada šetam treba da se odmaram dva puta od moje kuće do tebe.’ On odgovori: ‘O Mufaddale, pij mokraću od deve muzare.’” Mufaddal je rekao: “Pio sam to i Allah mi je uklonio moju bolest.”
Ibrahim ibn Sirhan al-Mutatabbib prenio je od Ali ibn Azbata, od Hakim ibn Miskina, od Ishak ibn Ismaila i Bišra ibn Amara, od kojih su obojica kazali:
“Došli smo Abu Abdillahu – mir neka je na nj – a Jusufa je snašla teška bolest. Sjeli smo pred njim i kazali: ‘Neka Allah bude dobar prema tebi, snašla nas je nesreća, kakva nikoga prije nas nije snašla.’ Imam upita: ‘A kakva nesreća?’ Upoznali smo ga sa našim problemom, a on reče Junusu: ‘Ustani i očisti se, klanjaj dva rekata, potom se zahvali Allahu i veličaj ga i donesi salavat na Muhammeda i njegov Ehli-bejt.Potom reci: O Allah, o Allah, o Allah, o Milostivi, o Milostivi, o Milostivi, o Samilosni, o Samilosni, o Samilosni, o Jedini, o Jedini, o Samcati, o Samcati, o Samcati, o Utočište, o Utočište, o Utočište, o Najmilostiviji od milostivih, o Najmilostiviji od milostivih, o Najsnažniji od snažnih, o Najsnažniji od snažnih, o Gospodaru svjetova, o Gospodaru svjetova, o Uslišavaoče dova, o Uslišavaoče dova, o Spuštaoče blagoslova, o Spuštaoče blagoslova, o Davaoče blagoslova, o Davaoče blagoslova, blagoslovi Muhammeda i njegovu porodicu, meni podari dobra Ovog i dobra Onog svijeta, otkloni od mene zlo Ovog svijeta, i zlo Onog svijeta. Ukloni ono što je u meni, jer ova me je stvar uznemirila i ojadila.’” On je poslije rekao: “Učinio sam to što je Imam Sadik – mir neka je na nj – preporučio, i tako mi Boga, mi nismo napustili Medinu, a tegoba me je već napustila.”
Izvor: Imam Džafer es-Sadik, Mudrosti islamske medicine, s engleskog preveo Ibrahim Avdić, Fondacija Mulla Sadra, Sarajevo 2004., str. 54, str. 159 – 160.