Sup je nekada bio tiha i mirna ptica. Perje mu je bilo gusto i jako, ali mu je na glavi raslo samo jedno jedino pero, pa mu je glava bila skoro potpuno gola. Jednom sup ugleda svoj lik u prozračnoj vodi jezera i mnogo se rastuži.
Šumske ptice se sažale na supa pa svaka od njih isčupa po jedno svoje pero i odnese ga supu. Perja je bilo toliko da sup njime prekri glavu. Tako sup postade najljepša ptica u šumi, jer niko nije imao na glavi toliko raznobojnog perja koliko on.
Pogordi se sup i stade letjeti od šume do šume svuda se hvaleći svojom ljepotom. Čak se smijao ostalim pticama:
– Kako ste ružne! Kako imate malo perja na glavi!
Iz dana u dan sup je bivao sve nadmeniji. A jednoga dana proglasi sebe za cara svih ptica.
– Od danas – rekne on – sve ptice moraju da me poštuju i da ispunjavaju moje želje.
Ptice se tada rasrde, jurnu na supa pa mu počupaju sve perje koje mu bjehu podarile. Sup čak ostade i bez onog jednog jedinog pera koje je nekada imao na glavi; sada postade još ružniji nego što je bio ranije – jer su mu ptice, u bijesu počupale i njegovo perje na vratu; postade i gološijan. Sada sup živi bez perja na glavi i vratu i on je zao. Čim ugleda kakvu pticu, juri na nju: on se sveti pticama za ono što su mu učinile u davna vremena.
Izvor: Priče o ljudima i životinjama, izbor za niže razrede osnovne škole, Veselin Masleša, Sarajevo, 1972, str. 15-16.