Bošnjačka narodna priča
Služio Huso kod nekog kapetana. Njih dvojica se sprijateljiše. Tako u razgovoru, kapetan saznade da je Huso baš odakle je i njegov najbolji prijatelj. Jedanput Huso zamoli da ode
kući. Kapetan mu dozvoli, ali da njegovom prijatelju usput nešto ponese.
– Hoću, brate, što neću, reći će Huso.
Kapetan spremi tri dobra, pečena zeca i pismo. Sve to dade Husi. U putu Huso ogladni. Crijeva krče li krče. On zaviri u paket i, ugledavši zečeve, iznenadi se. Hele, on ti jednog
smakne. A kad je došao kapetanovu prijatelju, predade preostala dva zeca. Kapetanov prijatelj otvori pismo i pročita ga. Vidi da nešto nije uredu.
– Nuto, ovdi piše da mi šalje tri zeca, a ja vidim samo dva, misli on u sebi.
Te ti on odmah spremi pismo kapetanu. Tak'a i tak'a stvar! Kapetan Husu preda se.
– Eh, momče!
– Izvol'te, kapetane!
– Ja posla’ tri zeca, momče!
– Pa da, tri zeca, kapetane.
– Ali prijatelj je dobio samo dva zeca, momče!
– Pa da, samo dva zeca kapetane.
– Ama, ja posla’ tri zeca.
– Pa da, tri zeca.
– A prijatelj dobi samo dva zeca!
– Pa da, samo dva zeca.
– Pa, dobro, razumiješ li ti mene? Pos1'o sam tri zeca!
– Razumijem, kapetane, tri, tri zeca.
– Pa on je dobio samo dva zeca.
– Da, on je dobio samo dva zeca.
– To znači da si ti jednog smak'o!
– Pa što odmah ne kažete, pa neću vam valjda to ja kazati, prozbori Huso.
Izvor: Narodne pripovijetke iz Bosne i Sandžaka, za izdavača: Čengić Hasan, Sarajevo, 1977., str. 103-104.