Ekvadorska priča
Na obali rijeke Džame sjedile su tri ugledne žene, brčkale po vodi i hvalile se jedna drugoj ljepotom svojih ruku.
„Divne su moje ruke!“, reče jedna.
„Moje su još ljepše!“, prihvati nadmetanje druga.
„A moje su najljepše!“, reče treća.
Priđe im gladna, hroma starica i zamoli ih da joj dadnu štogod da pojede. Ugledne žene joj ne dadoše ništa, već ju zapitaju: „Reci nam stara, koja od nas ima najljepše ruke!“ „Prije nego što odgovorim moram nešto malo pojesti“, tiho odgovori starica i pođe dalje.
Malo dalje sjedila je na obali siromašna seljanka. Svakodnevno je radila na polju. Sunce joj je kožu izboralo i zacrnilo. Starica priđe k njoj i zamoli ju za milostinju: „Izgladnjela sam! Ako imaš mali zalogaj, podaj mi ga!“ „Uzmi majčice! Nemam mnogo, ali uzmi polovicu“, reče seljanka.
Starica založi, napije se vode i zahvali seljanki. Zatim je povede za ruku do onih uglednih žena. Tiho im se obrati:
„Spremna sam vam reći čije su ruke najljepše. Crne ruke ove seljanke, koje su nahranile mene gladnu, hromu staricu, tisuću puta su ljepše od vaših bijelih, nježnih ruku koje ne rade i ne daju ništa!“
To je izgovorila i pošla dalje svojim putem.
Izvor: www.razredna-nastava.net