Arapska narodna priča
Jedan čovjek je sakupio svoja tri sina, pokazao im skupocjeni dragulj i rekao:
„Ovo je vrlo vrijedan dragulj, a mogu ga dati samo jednom od vas i to onome ko uradi nešto veliko i plemenito.“
Nakon nekog vremena dođe jedan od sinova i reče:
„Došao mi je neki nepoznati čovjek i zamolio me da mu pričuvam robu kod sebe. Ja sam to prihvatio čvrsto odučivši da neću prevariti čovjeka kada dođe i da ću mu predati svu njegovu robu. Kada je čovjek došao, ja sam mu sve predao onako kao što mi je i povjerio.“
Na to mu otac reče:
„Sinko moj, to je emanet, a emanet je svakome dužnost i obaveza.“
Zatim dođe drugi sin i reče:
„Idući putem vidio sam neko dijete koje ne zna plivati kako se guši u vodi pa sam potrčao i bez razmišljanja skočio u vodu da ga spasim. Hvala Allahu, uspio sam ga uhvatiti prije nego što je nestalo pod vodom.“
Na to mu otac reče:
„Sinko moj, to je ljudskost, a ljudskost je svakome dužnost i obaveza.“
Zatim dođe treći sin i reče:
„Vidio sam svog neprijatelja kako spava na obali rijeke. Primakao se samome rubu i samo što se nije prevrnuo u rijeku. Taj neprijatelj me na sve moguće načine uznemiravao i da je ikako mogao da me ubije, sigurno bi to i učinio, ali sam ja, bez obzira na sve, pojurio i spasio tog čovjeka prije nego što je pao u duboku i brzu rijeku.“
Na to se otac silno obradova i ponosno reče sinu:
„Sinko moj, tebi zaista pripada ovaj skupocjeni dragulj, jer to što si ti učinio mogu učiniti samo veliki i plemeniti ljudi.“
Izvor: Mustafa Prljača, Nezir Halilović, Vjeronauka za V razred osnovne škole, El-Kalem, Sarajevo, 2008, str. 15.