Ja živim u porodici koju čine babo, majka, brat i sestra. Babo je najstariji i svaki dan ide na posao. Mama ne ide na posao, ona radi po kući. Kuha ručak, loži vatru, hrani seku i mijenja joj pelene. Ja idem u školu, a mlađi brat ne ide nego se, kad je ‘vako hladno k'o sad, po čitav dan kliže majci po živcima. On je još mali i ne shvata da ne može vani kada je hladno. Ja idem u školu i moram se u školi fino ponašat’ da ne rekne učiteljica da me majka nije fino odgojila, a moram i dobro učiti da bi kad odrastem k'o babo mog'o imati dobar posao i
zaraditi dovoljno para da mogu djeci kupiti šta žele. Trebam biti dobar s drugovima i drugaricama jer su prijatelji važni u životu. Moj babo i mama imaju prijatelje i oni nam nekad dođu na sijelo i donesu nešto slatko za mene i brata. Nekad neko od njih donese i neku igračku, ali mi ih većinu kupi babo.
Jednom smo babo i ja šetali gradom i ja sam u izlogu vidio jednu finu igračku.
– Kako bih ja, babo, volio da imaš para pa da mi kupiš onu igračku iz izloga! – rekao sam babi jer nam je jednom i meni i bratu i mami rekao da moramo svoje želje izgovarati jer on ne zna naše misli.
Babo je pitao koju igračku želim i ja sam mu je pokazao u izlogu. Koštala je puno para jer je babo razgoračio oči i nabrao čelo. Ja sam se rastužio jer sam znao da mi je ne može kupit’. Tad me pomilovao po glavi, poljubio u čelo i rekao mi:
– Babo, sine, sad nema para da ti kupi ovu igračku, ali ima neko ko puno voli djecu i može im ispuniti sve fine želje. Samo trebaš da ga zamoliš.
Ja sam se obradovao i odmah pit'o babu možemo li otić’ kod njega da ga zamolim da mi da para da kupim igračku. Babo me na to opet sa smješkom pomilovao po glavi i pokazao na
džamiju.
– Sad ćemo sine otić’ na podne u džamiju, kad klanjamo i kad hodža počne učiti dovu i ti digni ruke Bogu i traži da ti da babi para za igračku.
– Hoće li odmah? – pitao sam ga.
– Ne znam, ako Bog da, trebaš biti dobar, fino se ponašat’, jer Bog prije da dobroj djeci ali prvo moraš tražiti.
– Znam, rekao si da sve želje treba govoriti.
– Tako je sine. Samo kad tražiš od Boga ne moraš glasno, možeš i u sebi, on čuje i u sebi kad tražiš.
I ja sam tražio od Boga da mom babi da para da mi kupi igračku. Nakon namaza sam gledao u babu a on mi je rekao da se strpim. Ja sam kasnije zaboravio na svoju želju al’ babo je nakon nekoliko dana došao s posla i u ruci donio onu igračku.
Razgoračio sam oči od sreće i ljubio babu.
Mama ga je pogledala k'o što mene gleda kad uradim nešto što nije dobro i spomenula neki tepih, a on joj je rekao:
– Bit će ako Bog da i za to, naplatio sam nešto što sam mislio da neću nikad i mislim da je ovo njegova nafaka.
Kasnije su njih dvoje veselo pili kafu a ja sam se s bratom igrao u hodniku.
Kad nam je nakon toga crkla veš mašina i kad je mama rekla babi da će morat’ negdje pozajmit’ jer se toliko veša ne može oprat’ na ruke ja sam čim sam čuo ezan otiš'o u džamiju i tražio od Boga da mom babi da para da kupi veš-mašinu. Mislio sam da će opet trebat’ nekoliko dana ali Bog je babi dao pare odmah jer su nam idućeg jutra radnici s kombijem dotjerali veš mašinu pred našu zgradu i pitali gdje stanuje moj babo da je iznesu.
Kasnije sam tražio od Boga puno stvari, pley stejšn, kopačke i da se sviđam Naidi iz prvog C ali mi te želje Bog nije ispunio jer, kako mi je rekao babo, Bog ispunja samo dobre želje. A ja sam kasnije kad je Naida nakon dva dana rekla da joj Orhan više nije simpatija shvatio da
je bolje što mi nije ispunio želju jer bi tako i mene ostavila čim joj ne bih mogao kupiti dvojni C na velikom odmoru.
Kad dođe Nova godina neki moji prijatelji iz razreda imaju novogodišnje želje i pišu Djeda Mrazu da im ih ispuni. Ja ne pišem jer mi je babo rekao da Djeda Mraz opet mora tražiti od Boga, a kako ja to znam i mogu i sam tražiti od Boga, nije dobro da zahmetim čo'jeka. Pogotovo što mi je mama rekla da od svih u kući meni Bog najbolje ispunja želje. Jednom me čak zamolila da i njenu želju za novom peglom tražim pa sam tražio i kad sam navečer rekao babi šta sam taj dan tražio od Boga on se veselo nasmijao, a mama je pocrvenila i otišla
u kuhinju.
Esad Bajić