Nekim slučajem pojavila se vatra u hodžinoj kući. Jedan komšija odmah otrči i nađe hodžu u čaršiji.
– Aman, efendija! Trči! Kuća ti gori! Ja kucao na kapiju i kucao, a iznutra nikakva glasa. Trči, dok ima još nade!
– Vjere mi, bratac moj – dočeka hodža posve ravnodušno – ja sam podijelio sa svojom ženom sve kućne poslove, i sad sam baš miran. Ja sam uzeo na se da zarađujem i donosim u kuću, a ona se opet obavezala da radi unutrašnje poslove. Ako ti nije štogod teško, otiđi mojoj ženi i njoj ti to reci. Ja se ne miješam u njezine poslove!
Izvor: Behar – Časopis za kulturu i društvena pitanja, godina XIX, broj 97, Zagreb, 2010., str. 64.