Jednom se neki pas otrgnuo sa lanca i otišao da prošeta u šumu. Nakon nekog vremena srete vuka.
Pas se obrati vuku:
„Vuče, brate, izgledaš tako mršavo! Kako možeš tako mršav biti sretan? Trebao bi doći da živiš sa mnom i mojim gospodarom. Ja jedem svaki dan i nikad ne moram tragati za hranom.“
Vuk zastade na trenutak i razmisli, pa potom reče:
„Da, upravu si. Zašto bih ja živio ovdje u divljini, boreći se za zalogaj hrane, kad mi to može neko drugi dati? Vidim da si ti baš dobro uhranjen. Uredu, poći ću živjeti s tobom.“
„Sjajno“, reče pas, „slijedi me!“
Dok su išli prema kući psa, vuk primjeti ožiljak oko psećeg vrata.
„Psu, brate“, upita vuk, „kakav ti je to ožiljak oko vrata?“
Pas uspori, zastade i okrenu se prema vuku s tugom u očima.
„To je od kožne ogrlice koju mi moj gospodar stavlja. Čini to kako bi me mogao kontrolisati i držati na mjestu“, odgovori pas tužno.
„Nikad sebi to neću dopustiti!“, uzviknu vuk i otkasa nazad u šumu. „Radije ću gladan biti, a slobodan, nego sit, a zarobljenik.“
Izvor: boyscouttrail.com
Prevod: A. Kadrija