Bilo je tiha i prohladna noć. Grupa promrzlih majmuna sjedila je na drvetu, kad jedan od njih prozbori:
„Volio bih kad bih mogao pronaći malo vatre. To bi nas zagrijalo.“
Iznenada primjetiše roj svitaca. Jedan od mladih majmuna pomisli da je to vatra. Uhvati jednog svica i stavi ga ispod suhog lista te poče puhati u njega.
Još neki majmuni mu se pridružiše u tom poslu.
U to neki vrabac doletje u svoje gnijezdo koje se nalazilo na istom drvetu na kojem su sjedili i majmuni. Kad vidje što majmuni rade, vrabac se nasmija pa im reče:
„Hej luckasti majmuni, to je svitac, nije vatra.“
Zatim nastavi: „Mislim da bi se svi vi trebali skloniti u zaklon u neku pećinu.“
Majmuni nisu slušali pametnog vrapca. Nastavili su da pušu u jadnog svica.
Nakon nekog vremena majmuni se umoriše. Tada shvatiše da je ono što im je vrabac govorio bilo ispravno. Oslobodiše svica i skloniše se u obližnju pećinu.
Pouka: Učiti na sopstvenim propustima i greškama uvijek je bilo teže nego primiti pouku od iskusnog, znanog i mudrog. Stoga, pametan uči na tuđim greškama, a budala na svojim.
Izvor: kidsworldfun.com
Prevod: A. Kadrija