Živio hodža u jednoj iznamljenoj kući. Kuća je bila veoma stara, pa kad bi puhao snažan vjetar njene krove grede su škripale.
Jednog dana vlasnik kuće je došao po najamninu i hodža se požalio na alarmantne zvukove koje proizvodi kuća.
„Neka te to ne brine“, ravnodušno odgovori vlasnik. „Ti zvukovi nisu ništa drugo do veličanje koje ova stara kuća upućuje Svemoćnom Stvoritelju.“
„Oh, ne brinem se ja zbog njenog veličanja“, reče hodža. „Mene brine šta ako ona poželi na sedždu pasti?“
Izvor: http://www.english-for-students.com/Mulla-Stories.html
Prevod: A. Kadrija