Sagnula se mala seja
nad utrti put,
i podigla list sa zemlje
i crven i žut.
Pa pomisli: on boluje,
met'la ga na dlan,
a nad njima smiješio se
tih jesenji dan.
I kap kiše, gle, na njemu:
to je suza trag.
Pognula se i spustila,
na nj poljubac blag.
Zašuškao list uveli,
sletio na put
i zaspao snom dubokim,
rasplakan i žut.
Šukrija Pandžo