Uzjahao jednog dana hodža svoga magarca pa krenuo u čaršiju. Najednom se magarac uznemiri pa poče da džipa i skače. Hodža spade s magarca i tresnu na kaldrmu. Kad se hodža pridigao, magarac je već bio daleko pa nesretni Nasrudin poče trčati za njim koliko ga noge nose. Kad ga spazi jedan komšija, upita ga:
– Hodža, bolan, zašto toliko hitiš?
– Ne pitaj mene, pitaj magarca – odgovori zadihani Nasrudin.
Izvor: Nasrudin-hodža, Bemust, Zenica, 1996, str. 12.