Enes, r.a., je rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.s., je bio najboljeg morala. Jednog dana me poslao radi nečega pa sam rekao: ‘Tako mi Allaha, neću otići!’ A u duši sam osjećao da ću otići jer mi je to naredio Allahov Poslanik, s.a.v.s.
Krenuo sam idući prema djeci koja su se igrala na trgu. U tom momentu Allahov Poslanik, s.a.v.s., me uhvatio otpozadi za vrat. Pogledao sam u njega i vidio da se smije. Rekao je: ‘Enesčiću, jesi li išao gdje sam ti rekao?’ Rekao sam: ‘Dobro, odoh, Allahov Poslaniče.'“
Enes je rekao:
„Tako mi Allaha, služio sam ga devet godina, a da ne znam da je zbog nečega što sam uradio rekao: ‘Zašto si uradio to i to?! Ili, za nešto što ne bih uradio, da je rekao: ‘Zašto nisi uradio to i to?!“
Izvor: Muslimova zbirka hadisa, knjiga 3, prevodilac: dr. Šefik Kurdić, Kuća mudrosti, Zenica, 2004, str. 63.