Feredžul-mehmūm: „Vidio sam u pismu Ebū Isḥāqa Eṭ-Ṭarsūsijja, koje je poslao ʻAbdullāhu bin Māliku, u poglavlju o poznavanju osnova nauke, sljedeće riječi: „Zaista je Allah, tebāreke we teʻālā, spustio Ādema iz dženneta i podučio ga znanju o svakoj stvari, a između onoga čemu ga je podučio je i astronomija i medicina.” [1]
ʻIleluš-šerāʼiʻi – prenosi se od Er-Rebīʻa pomoćnika El-Menṣūra El-ʻAbbāsijja: „Jednoga dana je Ebū ʻAbdullāh – imam Sadik, mir s njim, prisustvovao u društvu El-Menṣūra kod koga je bio čovjek iz Indije koji je čitao knjige iz medicine, pa je imam Sadik pomno slušao njegovo čitanje, pa kada je Indijac završio sa čitanjem, reče: „O Ebū ʻAbdullāhu, da li želiš nešto od onoga šta posjedujem?”
Imam Sadik, mir s njim, reče: „Ne, jer zaista je kod mene ono šta je bolje od onoga šta je kod tebe.”
„A šta je to?“, Indijac upita.
Imam Sadik, mir s njim, odgovori: „Liječim vrućicu hladnim, a hladnoću vrućim, i vlažnost suhim, a sušicu vlažnim, i sve to prepustim Allahu, ʻazze we dželle, i koristim ono šta je rekao Allahov Poslanik, s.a.v.a., i znam da je zaista želudac kuća bolesti, i da je dijeta lijek, i potičem tijelo na ono na šta se naviklo.“
Pa Indijac reče: „Ima li medicine osim toga?”
Imam Sadik, mir s njim, reče: „A jesi li me vidio da sam to uzeo iz knjiga medicine?”
Reče mu: „Da.”
Imam Sadik, mir s njim, odgovori: „Ne, tako mi Allaha! Nisam uzeo nigdje osim kod Allaha, dž.š. Pa mi reci ko zna više o medicini, ja ili ti?”
Indijac reče: „Ne ti, nego ja.“
Imam Sadik, mir s njim, reče: „A da te pitam nešto?”
Reče: „Pitaj!”
Imam Sadik, mir s njim, reče: „Obavijesti me, o Indijče, zašto se u glavi nalaze šavovi [2]?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je učinjeno da kosa bude na njoj?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je čelo lišeno kose?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su na njemu stvorene bore?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su obrve iznad očiju?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su oči stvorene[3] u obliku badema?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je nos postavljen tako da bude među njima?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su nosnice sa donje strane nosa?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su usna i brkovi iznad usta?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su izoštreni sjekutići, rašireni kutnjaci i izduženi očnjaci?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je muškarcima stvorena brada?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su dlanovi lišeni dlaka?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su nokti i kosa učinjeni beživotnim?“
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je srce kao šišarika bora?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su pluća u dva krila i zašto se u mjestu kreću?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je jetra savijena?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su bubrezi stvoreni kao zrna graha?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto je učinjeno da savijanje noge bude prema nazad?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, upita: „Zašto su stopala udubljena?”
Indijac odgovori: „Ne znam.”
Imam Sadik, mir s njim, reče: „Ali ja znam!”
Indijac onda reče: „Pa odgovori!”
Imam Sadik, mir s njim, reče: „U glavi se nalaze šavovi; jer, zaista, ono šta je šuplje ako bude bez šavova brzo mu pritekne glavobolja, a ako bude načinjeno sa šavovima – onda mu glavobolja bude daleko.
A kosa je stvorena s gornje strane glave; tako da svojim korijenom doprema masti do mozga; i da svojim krajevima ukloni paru iz njega te da odbije od njega vrućinu i hladnoću kojima bi mogao da bude izložen.
Čelo je lišeno kose jer je ono zaista mjesto dotoka svjetlosti očima. I na njemu stvorene bore tako da spriječe znoj koji dolazi sa glave da dopre do očiju, koliko je čovjek u mogućnosti da ga odstrani [4] od sebe, kao rijeke u zemlji koje drže vodu.
Obrve su stvorene iznad očiju, tako da im dopreme svjetlosti onoliko koliko im je potrebno. Zar ne vidiš, Indijče, da zaista onaj kome je prejako svjetlo stavi ruku preko svojih očiju tako da propusti do njih onoliko svjetlosti koliko im je potrebno?
Nos je stvoren među njima tako da podijeli svjetlost na dva dijela, za svako oko podjednako.
Oči su stvorene u obliku badema tako da niz njih klizi štapić[5] sa lijekom i da iz njih izađe bolest, a da su četvrtaste ili okrugle ne bi mogao niz njih kliziti štapić niti bi u njih stigao lijek niti bi izašla iz njih bolest.
Nosnice su stvoren sa donje strane nosa tako da niz njih izlaze bolesti iz glave i da se uz njih penju mirisi, a da su učinjeni odozgo ne bi niz njih izlazile bolesti niti bi se mogao osjetiti miris.
Usna i brkovi su učinjeni iznad iznad usta; tako da zaustave ono šta se spušta iz glave, tako da ne ogade čovjeku njegovu hranu i piće – pa da ih ne ostavi.
Brada je stvorena kod muškaraca tako da ne bude potrebe za posebnim otkrivanjem, te da se tako raspozna muško od ženska.
Sjekutići su učinjeni oštrim jer se njima vrši kidanjei kutnjaci su učinjeni širokim jer se njima vrši mljevenje i žvakanje, a očnjaci su izduženi tako da se podupru [6] kutnjaci i sjekutići kao stub u građevini.
Dlanovi su lišeni dlaka jer se njima dodiruje, a da su na njima dlake, ne bi čovjek znao šta mu prija i šta dodiruje.
Nokti i kosa su učinjeni beživotnim jer zaista njihova dužina je prljava i odvratna, dok je njihovo skraćivanje lijepo, a da im je dat život onda bi zaista njihovo skraćivanje boljelo čovjeka.
Srce je kao šišarika bora jer je stoji obrnuto, a vrh mu je učinjen preciznim,[7] tako da uđe između pluća i da ga ona svojom hladnoćom relaksiraju[8], tako da ne bi izgorio mozak od njegove vreline.
Pluća su stvorena u dva krila tako da srce uđe u prostor njihova pritiska pa da ga ona relaksiraju svojim pokretima.
Jetra je savijena tako da pritisne želudac i da cijela osloni na njega, da ga steže te da udalji ono šta je u njemu od para i gasova.
Savijanje noge prema nazad je zato što čovjek ide prema naprijed i pokreti su mu usklađeni, a da nije tako onda bi pao pri hodu.
Stopala su stvorena udubljena zato jer kada se nešto spusti na zemlju u potpunosti oteža, kao mlinski kamen, a ako je na svojim rubovima onda ga i dijete može pokrenuti, a ako se stvar postavi licem na zemlju onda je i čovjeku teško njegovo pomjeranje.”
Indijac upita: „Odakle tebi ovo znanje?”
Pa imam Sadik, mir s njim, odgovori: „Uzeo sam ga od svojih očeva, a oni od Allahovog Pejgambera, s.a.v.a., a on od Džibrīla, ʻa.s., a on od Gospodara svjetova, dželle dželāluhu, Koji je stvorio tijela i duše.”
Pa Indijac reče: „Istinu si rekao, a ja svjedočim da nema drugog boga osim Allāha, i da je Muḥammed Allāhov poslanik i Njegov rob, i da si ti najučeniji od ljudi u svome vremenu.” [9]
Izvor: Enciklopedija islamskih predaja iz medicine, sakupio: Muhammed Muhammedī Rejšahrī, svezak 1., Fondacija “Baština duhovnosti”, Mostar, 2013., str. 24-32., s arapskog preveo: Aldin Mustafić
[1] Feredžul-mehmūmi, str. 22.; Biḥārul-enwāri, sv.58., str. 275., hadis 64.
[2] Arapski: شُؤُونُ الرَّأْسِ – (šuʼūnur-reʼsi) šavovi glave su: njene kosti i njene brazde, i one su četiri, jedna iznad druge. (En-Nihājetu, 2. dio, str. 437.)
[3] U izvorniku stoji: جعل – „učinjeni” u muškom rodu, a ispravka je uzeta iz Biḥārul-enwāria.
[4] U izvorniku stoji: يَمْتَطِيه – uzjahati (na); ući u; ukrcati se; voziti se… a ispravka je uzeta iz Biḥārul-enwāria i drugih izvora. A riječi: مِطْتُ غَيْرِي i أَمَطْتُznači isto šta i: نَحَّيْتُهُ– tj. udaljiti; ukloniti; odstraniti… (Eṣ-Ṣiḥāḥ, sv. 3, str. 1162.)
[5] Štapić za navlačenje surme na oči, arapski: .الْمِيلُ
[6] U El-H̱iṣālu stoji: لِيسْنِدَ– da podupre; da daje oslonac ili potporu… a ovaj izraz je više zastupljen u predajama.
[7] U izvorniku stoji: رَقِيقًا– tanka; uska; mehka; blaga;… a ispravka je uzeta iz Biḥārul-enwāria i El-H̱iṣāla.
[8] U izvorniku stoji: فَيَتَرَوَّحُ– rekreira se; relaksira se; odmori se; oraspoloži se; opusti se, a ispravka je uzeta iz drugih izvora. A riječi: الرَّوَاحُi الرَّائِحَةُsu od riječi: الاسْتِرَاحَةُ – rekreacija; relaksacija; odmor; razonoda; oraspoloženje; opuštanje. A značenje riječi: قَدْ أَرَاحَنِيi رَوَّحَ عَنِّي فَاسْتَرَحْتُznače: rekreirao me ili relaksirao me – pa sam se odmorio (Lisānul-ʻarebi, sv. 2., str. 461.)
[9] ʻIleluš-šerāʼiʻi, str. 99., hadis 1.; El-H̱iṣāl, str. 512., hadis 3.; Ibn Šehreāšūbov El-Menāqib, sv. 4., str. 260. a svi su od Er-RebīʻaṢāḥibul-Menṣūra; Biḥārul-enwāri, sv. 10., str. 205., hadis 9.