Živio zeko u šumi. Imao je mnogo prijatelja i bio je ponosan na njih.
Jednog dana zeko začu glasan lavež divljih pasa. Strahovito se uplaši. Odluči potražiti pomoć od svojih prijatelja. Pohita svom prijatelju jelenu i reče:
„Dragi prijatelju, jure me divlji psi. Možeš li ih otjerati svojim oštrim rogovima.“
Jelen odgovori:
„Mogao bih, ali sam sada zauzet. Pitaj medvjeda da ti pomogne.“
Pohita zeko medvjedu.
„Prijatelju moj dragi, ti si tako snažan, molim te pomozi mi. Jure me divlji psi. Molim te otjeraj ih“, zamoli zeko medvjeda.
Medvjed odgovori:
„Žao mi je. Umoran sam i gladan te moram potražiti nešto da pojedem. Pitaj majmuna da ti pomogne.“
Jadni zeko obratio se za pomoć majmunu, slonu, jarcu te svim svojim prijateljima. Niko nije bio spreman pomoći mu, što je vrlo rastužilo zeku.
Shvatio je zeko da sam mora naći izlaz iz nevolje. Brzo se sakri ispod grma te ostade ležeći mirno dok se divlji psi nisu udaljili.
Pouka: Davno su naši stari rekli: „Prijatelji se poznaju u nevolji. Uzdaj se u se’ i u svoje kljuse.“
Izvor: kidsworldfun.com
Prevod: A. Kadrija