Naljutio se nešto hodža na svog magarca pa reče svome sinu u staji:
– Ne daj ovom magarcu ni hrane ni vode, neka crkne!
A kada je iz staje izišao, pozove sina pa mu reče:
– Ja sam ono rekao da prepanem magarca, pa da me on više ne ljuti. Ti njemu i dalje daji hranu i vodu, samo da ja ne znam!
(Preuzeto iz knjige „Nasrudin-hodža: priče i dosjetke“, Ahmet Halit-Jašaroglu, Ismail Hakki Čaušević, Meša Selimović, Svjetlost, Sarajevo, 1953., str.58.)