Blagajnik u supermarketu razgovora sa starijom damom i kaže joj kako su plastične kese štetne za životnu sredinu i kako bi ona trebalo da donosi svoju torbu kad ide u kupovinu.
Žena se izvinjava i kaže: “Znate, u moje vreme, pokret zelenih nije postojao”
Blagajnik odgovori:
“To i jeste naš problem danas. Vaša generacija nije imala dovoljno razuma da sačuva životnu sredinu.”
„U pravu ste, naša generacija nažalost nije imala pokret zelenih. A i čemu bi, jer u to vreme donosili bismo mleko, pivo i sodu u povratnim flašama, prodavnice su ih slale nazad proizvođačima, gde su prane i sterilisane pre nego što ih ponovo napune.
Na ovaj način, ista flaša se koristila više puta.
To je bila 100% delotvorna reciklaža.
Ali tačno je, mi tada nismo imali pokret zelenih.
Penjali smo se stepenicama, jer nije bilo eskalatora.
Do prodavnice smo išli pešice..
Umesto da sednemo u auto sa 300 ks – prepešačili bismo dva bloka.
Ali vi ste zaista u pravu. Nismo tada imali pokret zelenih.
U to vreme su pelene za bebe prane, jer nije bilo onih za jednokratnu upotrebu.
Veš se sušio na konopcu ne u ovim energetski trošadžijskim mašinama na 220V već pomoću sunca i vetra.
Deca su nosila stvari svoje starije braće i sestara, ne isključivo nešto novo.
Ali vi ste u pravu: nismo tada imali pokret zelenih.
U to vreme smo imali po jedan TV ili radio – po domaćinstvu a ne TV u svakoj sobi.
A televizor je imao ekran veličine maramice (sećate li se toga?) a ne kao monitor na stadionu.
U kuhinji smo mešali i mesili rukama zato što nije bilo električnih uređaja, koji svemu oduzmu dušu.
Ako smo hteli da poštom pošaljemo nešto lomljivo uzimali smo zgužvane stare novine kao zaštitu a ne plastične mehuriće.
Tih dana smo travnjake negovali tako da pritom ne trošimo benzin koristili smo kosilice za travu koje rade na mišiće.
Svakodnevnica nam je bila ispunjena kretanjem, tako da nismo morali da idemo u teretanu, u zatvoren prostor, na trake koje rade na električni pogon.
Ali vi ste u pravu: Nismo tada imali pokret zelenih.
Pili bismo sa izvora kad smo bili žedni umesto da svaki put kad želimo da pijemo vodu uzmemo staklenu ili plastičnum flašu.
Naša penkala smo punili mastilom, umesto da svaki put zamenimoi uložak menjali smo nožoć, umesto da uzmemo ceo nov brijač kada se oštrica istupi.
Ali, zaista, nismo imali pokret zelenih!
U tim vremenima, ljudi su putovali vozovima ili autobusima a deca išla u školu biciklom ili pešice, umesto da mama preuzme ulogu taksiste 24 sata dnevno.
Imali smo po jednu utičnicu u sobi, a ne bančin šalter na svakom ćošku.
I nije nam bio potreban elektronski uređaj za prijem signala sa satelita udaljenog hiljadama kilometara da bismo locirali najbližu piceriju.
Dakle, da li smatrate da sadašnju generaciju starijih ljudi treba osuđivati samo zato što tada nije bilo pokreta zelenih?
Ovu priču možete ispričati svakome ko želi lekciju u zaštiti životne sredine.
Želimo vam prijatan dan