Pokuca jutro na prozor i kaže:
– Pogledaj gdje je sunce,
dok se ti izležavaš, mali vraže,
ono pozlaćuje vrhunce.
Dolazi da ti u oči zaviri,
zlatnom vrpcom poveže kosu,
a onda se na tvom jastuku smiri
i ostavi ti sjaj na nosu.
Možda će da ti šapne o suncokretu
što pod prozorom okreće glavu,
da ti ispriča priču o svom žarkom ljetu
kroz nebesku daljinu plavu.
Ili će da te poljubi i promrmlja: šuti
i snove sanjaj rane,
a da ti oblak te snove ne pomuti,
svijetliće na sve strane.
Šukrija Pandžo