hfz. Halid ef. Hadžimulić
وَمَا الْحَيَاةُ الدُّنْيَا إِلَّا لَعِبٌ وَلَهْوٌ ۖ وَلَلدَّارُ الْآخِرَةُ خَيْرٌ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَ ۗ أَفَلَا تَعْقِلُونَ
Život na ovome svijetu je samo igra i zabava, a onaj svijet je, zaista, bolji za one koji se Allaha boje. Zašto se ne opametite? (Kur'an, Al-An‘am:32)
يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّ وَعْدَ اللَّـهِ حَقٌّ ۖ فَلَا تَغُرَّنَّكُمُ الْحَيَاةُ الدُّنْيَا ۖ وَلَا يَغُرَّنَّكُم بِاللَّـهِ الْغَرُورُ
O ljudi, Allahova prijetnja je, zaista, istina, pa neka vas nikako život na ovome svijetu ne zaslijepi i neka vas šejtan u Allaha ne pokoleba. (Kur'an, Fatir:5)
Naslov poglavlja:
Priča o jednom dervišu koji se, spustivši glavu na koljena u jednom vrtu, zadubio u razmišljanje. Njegovi prijatelji mu rekoše: „Digni glavu i uživaj u ovom vrtu punom cvijeća i ptica i ostalih znakova Allahove milosti!“
1. bejt
U jednom vrtu jedan derviš, po načinu sufija,
stavio svoju glavu (svoje lice) među koljena, u želji da dobije jedno mistično raspoloženje.
2. bejt
Zatim, on se zadubi, duboko, sam u sebe;
Jedna osoba, dosadna (nepristojna), bila se pojavila u njemu kao iza sna.
3. bejt
„Zašto spavaš?“, reče mu.
„Gledaj ovo grožđe, posmatraj ovo drveće, ovo zeleno bilje, ove znakove Allahove milosti.“
4. bejt
„Slušaj naredbu Svevišnjeg koji je rekao: – Gledaj! (Posmatraj!)
Okreni svoje lice prema tim znakovima (Allahove milosti)!“
5. bejt
„Ej ti, tašti (uobraženi) čovječe!“, reče mu derviš.
„Allahovi znakovi su u srcu! Ono što je vani, to su znakovi znakova!“
6. bejt
„Pravi (istinski) voćnjak i zelenilo nalazi se u samoj bitnosti duše!
Njen refleks (odraz) na ono što je vani je kao refleks na tekućoj vodi.“
7. bejt
U vodi nema ništa drugo nego slika vrta,
koji se reflektuje i slika koja drhti, zbog finog kvaliteta vode.
8. bejt
Vrtovi i pravi plodovi su u srcu.
Odraz njihove ljepote pada na ovu vodu i na ovu zemlju.
9. bejt
Da ciprese ovoga svijeta nisu odraz cipresa srca,
onda Bog ne bi nazvao ovaj vanjski svijet – svijetom iluzija!
10. bejt
Ova iluzija sastoji se u ovome:
Ova slika (vanjski svijet) vuče svoju egzistenciju od refleksa srca i od duše ljudi.
11. bejt
Svi oni, koji su obmanuti (zaneseni), posmatraju ovaj refleks,
misleći da je to pravi Raj (Džennet).
12. bejt
Oni bježe daleko od originalnih vrtova;
Raduju se jednoj slici (zaneseni jednom obmanom)!
13. bejt
Kad se završi njihov san, san bezbrižnosti, oni onda vide istinu;
ali, kakva korist od te vizije!
14. bejt
Onda se na groblju dižu krici i uzdasi (plač i jauci);
zbog te zablude oni viču: „Teško nama!“, sve do Kijameta.
15. bejt
Oh, sretan li je onaj koji je umro prije smrti!
On je okusio miris pravih plodova toga vrta!
Izvor: ŠEBI ARUS, godišnjak Tarikatskog centra, broj 22/23, Tarikatski centar Sarajevo, Sarajevo, 2002, str. 90-93.