Od Saraja šta to bi,
Ko nam Šeher izgradi?
Od varoši posta grad,
Pogledaj te sad:
Nije bilo Čaršije
Ni talebi dažmije,
Nije bilo hamama,
Nijednog bezistana.
Nije bilo medresa.
Nije bilo uresa
Čim se diče nebesa.
Spustila se Zavjesa.
Nije bilo nauka.
Nije bilo vakufa,
Dok ne dođe Kadifa.
Izmeđ’ ljudi arifa.
Među dole i brijeg,
U tu pustoš i snijeg,
Gdje je moguć samo bijeg
DOĐE GAZI HUSREV-BEG!
Pogledaj ga dok jaše,
Gazijom ga prozvaše,
Jer u boju odviše
Na dušmane kidiše.
Jer na hajr iz duše
Vatrom aška kidiše.
Pogledaj ga šta radi:
Nimer vječni sve sadi.
Svud hajrete izgradi.
Dinu srce podmladi.
Svud hajrete izgradi.
Srce Bosne podmladi.
Bog mu krila razmahnu,
I u srce udahnu
Narav čednu, uljudnu.
Dušu spasi pobožnu.
Izmjeniše ljudi ćud.
Čisto srce posta Sud,
Istopi se zlobna stud.
Puhnu dobro odasvud.
Nagizda se Čaršija,
Niče Biser-džamija.
Skući se sirotinja,
Jer joj dođe GAZIJA.
Ah, to srce-otkud mu
Što zavolje Istinu.
Taleba se uzdignu
Štujuć dušu GAZINU.
Vijek za vijekom prohodi,
A ime mu ne bl'jedi;
Jer u vrhu vrhova
I duša je Begova.
Kroz Čaršiju kad prođeš
S njim se odmah susretneš.
Svaki dućan kazuje
Ime slavnog GAZIJE.
I to česme s vodama,
Zanose se odama;
Svaka kaplja rimuje
Ime Hajr-sahibije.
I ne reci: „Mrtav je!“.
Ko to misli-ćorav je,
Jer kod Boga-vječno je
Sa imenom GAZIJE.
Nek mu'mini štuju njeg’,
Nije Husrev samo beg.
S njim iz duša Vatana
Stiže haber i nama.
Mahsuz selam tom Caru!,
Čuj šta velim na kraju:
„U Boga se uzdaju,
Svi što Iman imaju.
Pa nek ruže cvjetaju
Svim što Iman čuvaju!“
„Mahsuz selam Šeheru!
Otvorite Čaršiju!,
Nek se srca raduju
Kad imamo GAZIJU!“
S.D. Sarajevo, 15.Džumadel-ahire 1408. (3. II 1988.)
Izvor: ŠEBI ARUS, Godišnjak Tarikatskog centra, br. 12., Sarajevo, 1990., str. 58-60.