Jednog dana dođe gladna kuna sasvim slučajno do jednog hambara i ugleda veoma usku pukotinu u zidu. Kako je imala vitko i mekano tijelo, spretno se uvuče u rupu i uđe. U to vrijeme bila je i bolesna, tako da je bila još mršavija. Kada je ušla, ugleda hranu i stade je halapljivo žderati. Nakon sedam dana toliko se udebljala da se sasvim izobličila, imala je ogroman stomak i s mukom se održavala na nogama.
Sita i uhranjena, kuna odluči krenuti na put. Priđe otvoru na koji je ušla i jako se iznenadi kad je shvatila da je rupa sada premalena i da kroz nju više nikako ne može proći. Pomisli da je možda pogriješila i da to nije otvor na koji je ušla. Posvuda je tražila drugi prolaz, ali uzalud. Postojao je samo jedan izlaz.
– Pa, kako je moguće da sam prošle sedmice uspjela proći – razmišljla je naglas kuna.
Jedan miš koji je prisustvovao toj sceni objasni joj:
– Draga moja, tada si imala prazan stomak i bila si vitka. Ušla si mršava i da bi izašla moraš opet postati mršava. Moraš ostati ovdje i gladovati kako bi ponovo bila slobodna.
Kuna je bila prinuđena poslušati miša i uz mnogo strpljenja ponovo postade mršava i slobodna.
Ezopova basna