Jednog dana je neki siromašni čovjek, koji je imao samo jedan komad hljeba za pojesti, prolazio pored gostionice. Na stolu je stajao veliki lonac supe. Siromah je držao hljeb iznad lonca, kako bi para koja se podizala iz vrele supe ušla u hljeb te poboljšala njegov miris. Potom je pojeo hljeb.
Vlasnika gostionice je razljutio ovaj postupak pa je zatražio od siromaha da mu plati za paru supe kojom se okoristio. Siromah nije imao novca, stoga ga je vlasnik gostionice odveo Nasrudinu koji je u to vrijeme bio sudija. Nasrudin je nakratko razmislio o svemu. Zatim je uzeo nešto novčića iz džepa. Kovanice je podigao tik do uha vlasnika gostionice i protresao ih tako da se jasno čuo njihov zveket.
„Šta je to bilo?“, upita vlasnik gostionice.
„To je bila tvoja isplata“, odgovori Nasrudin.
„Kako to misliš? Pa to je bio samo zveket novčića!“, protestirao je vlasnik gostionice.
„Zveket novčića je isplata za miris supe“, odgovori Nasrudin. „Sad se vrati u svoju gostionicu.“
Izvor: web2.uvcs.uvic.ca/courses/elc/studyzone/
Prevod: A. Kadrija