Sabrao: Ata Nerćes
Priča se kada je glasoviti Hercegovac, Ali-paša Rizvabegović, gradio kulu na Buni, naredi majstorima da visok i čvrst bedem okolo udare.
Za to mu je trebalo mnogo irgeta, pa pozove sve svoje kmetove.
Jedan će mu od kmetova: „Ama, turske ti vire, pašo, šta ćemo ti mi ovoliki?“
„Hm, andan sani“, odvrati Ali-paša, „valja miješati kum, kamen dogoniti, vodu pripravljati, zidati, eto što ćete. Ja hoću visok i jak bedem da se udari.“
„Znaš, pašo, pametniji si, ama gjejček, to je moj zanat, pa bi ti nešto svjetovao“, reći će mu kmet.
„Zbori, samo nemoj ludo“, rekne mu paša.
„Ama znaš, ja ko mišljah, da bi bolje bilo gornji dio zida sasvim slabo zidati, jer kad bi dušmanin navalio, sav bi se na nj srušio“, reče kmet.
„E, stoko jedna, baš si ispametovo“, na to će aga, jer mu se svidje kmetova dosjetka.
***
Ono se opet priča, da se je Ali-paša hvalio, da neima nigdje mudrijih kmetova od njegovih. Veli evo kako: „Moj kmet Nikola, u svojoj cijeloj zadruzi starješina, ponadijevao imena ovako – jednom Nikola, drugom Ivo, trećem Nikola „stariji“, za razliku u kući, a četvrtom opet Ivo itd. A kad je harač plaćati, po srijedi su dvije glave ili tri, a njih šestorica.
***
Ono opet u jednog čovjeka, oteglo papke magare, pa će mu sin početi plakati od žalosti.
„Šta ti je sine?“, upita ga babo.
„Žao mi magareta“, dijete će mucajući kroz plač.
„De, ćulhanijo mahnita“, babo će na to, „dok je tvog babe biće i magaradi.“
***
Išla dva šperca kroz neki dô, pa će jedan drugog zapitati:
„E, gire ti, kume, šta bi ti sad najvolio?“
„Gire mi, kume, najvolio bih da je ovaj dô pun pure, i to polite mlačenicom, pa da ja s jedne strane, a ti s druge strane prionemo jesti, pa gdje se sretnemo“, odgovori svoju vruću želju ovaj drugi.
„E, gire mi, baš si pogodio što sam ja mislio“, na to će prvi.
Izvor: Behar, list za pouku i zabavu, Nakladom Ademage Mešića, Sarajevo, 1901./2., god. II, str. 157-158.