Autor: Ajla Terzić
Jednog lijepog i sunčanog dana kuhar zvani Kuki zaputio se na pijacu u nabavku.
„Hm“, mislio je on, „šta bih to danas mogao lijepo da uzmem?“
Zašao je među mnogobrojne redove sa policama na kojima su se miješale crvena, zelena, žuta, narančasta, ljubičasta, plava, bež, bijela boja i tako dalje. A bilo je tu i raznih geometrijskih oblika poput lopte, valjka, surlice (kao kod slona ili kod nababe – pardon, banane), pljeske (kao kod zgnječene breskve), kupolica (kao kod naredanih prokulica), rombića (kao kod izrezanih keksića ali o keksićima drugi put) te raznih drugih oblika. I dok je kuharska kapa kuhara zvanog Kuki veselo poskakivala, a ceker mu se njihao u ruci, on začu glasiće:
„Uzmi mene, uzmi mene!“
Kuhar zvani Kuki zastade i obuze ga totalni zbunjitis. Počeša se iza svog kuharskog uha, zastade te pogleda lijevo i desno. Ne znajući šta će, opet nastavi dalje.
„Amo vamo, dembeli kuharu. Vamo!“, začu se opet.
E – sad se kuhar zvani Kuki ozbiljno začudi. Skide kapu da vidi da nema šta unutra, podiže cipelu da vidi ima li šta ispod, otvori ceker da možda nije koga ponio, a da taj ne zna. Pogleda u jednu tezgu nadesno i imao je šta vidjeti.
Radnosno skačući sa tezgice su mu mahale naranča, limun, mandarina i grejpfrut.
„Uzmi nas, uzmi nas“ vikale su uglas razdragane voćke.
Kuhar zvani Kuki im reče: „Dobro, a što bih baš vas uzeo kad na pijaci ima toliko drugog finog voća i povrća?“
Naranča, limun, mandarina i grejpfrut zapljeskaše rukama i rekoše uglas:
„Ponesi nas kući pa ćemo ti ispričati priču o nama.“
„Hajde, dobro“, reče on, „ali ako priča ne bude valjala, napravit ću smjesta od vas kompot.“
Kada su stigli u njegovu kuhinju, kuhar zvani Kuki fino poreda voćke u zdjelicu – njihalicu, sjede na svoj stolac i reče: „A sada, kao što ste mi obećale – priča!“
Naranča, limun, mandarina i grejpfrut radosno poskakaše (umalo ne ispadoše iz zdjelice – njihalice) a naranča, kao najstarija među njima, otpoče kuharu zvanom Kuki ovu priču:
„Ima jedna daleka topla zemlja u kojoj se majmuni veru po drveću kao ljudi i u kojoj se možeš kupati po cijeli dan u moru. Tu sja sunce tako jako da smo svi, kako i sam vidiš, požutjeli i ponarančastili od njega. Jedino su ribice šarene jer one plivaju duboko u moru, oko potopljenih gusarskih brodova i školjki velikih kao slonovo uho. Ja sam bila svuda po svijetu ali nijedna zemlja mi nije ljepša od moje. Ali, svako voli svoju kuću najviše pa tako i ja.
Ja sam, kao što vidiš, narančasta jer se volim igrati u tropskom pijesku, a naročito se volim valjati u njemu. Odatle mi i ove rupice na površini, sve od sitnog pijeska. Tako sam slatka i okrugla da se mogu kotrljati do mile volje. Ali da znaš koliko sam slatka kad me otvoriš!
Ali, limun – e, to ti je tek lijenčina, on bi se po čitav dan izležavao, ne možeš ga dići sa plaže. Zato se tako i izdužio od ležanja. Prevrće se ko pile na ražnju i stalno nas zapitkuje je li svuda iste boje.
Kada ga moja mlađa sestrica mandarina i ja zovemo da se s nama igra, on se samo kiselo nasmije. Moja sestrica mandarina mu samo kaže: „Ih, što ću od tebe napraviti limunadu kad porastem!“ Ali, ona je još mala i mi je zovemo mandarina – balerina jer je kao mali zvrk. Kad idemo na plažu, ona se stalno vrti, vrti, vrti dok joj se ne zavrti. Zato je malo i pljosnata, kao mala pituljica.
Ali, kada nam dođe rođak grejpfrut u goste, svi odmah poletimo da ga vidimo, jer on uvijek ima zanimljivih doživljaja i avantura. On je najveći od svih nas jer on stalno putuje brodovima pa mora biti snažan. Kad god more zapljusne po brodu, on se uvijek napije toliko vode da ne može hodati i zato je tako veliki. On je pravi moreplovac i ima finu glatku kožu da mu je lakše penjati se po brodskoj palubi. Jednom je bio ispao sa broda i potonuo duboko na morsko dno. E, šta je dolje vidio! Sreo je jednog mistera Bisera koji je bio iste vličine kao on, grejpfrut, samo što je ružičast i živi u školjci. Fino si se družili, kotrljali i upoznali puno mister Bisreovog društva. Grejpfrut se čak i zaljubio i to u morsku kraljicu po imenu La Perla, ali su ga tada baš izvukli na brod. Obećao je da će im opet doći u posjetu kao i što i čine pravi prijatelji i prijateljice, a svaki put kad se zakotrlja mislit će na La Perlu. Eto, zato nam grejpfrut ne dolazi tako često – kotrlja se po svijetu i misli na svoju morsku kraljicu La Perlu.
Zato, kad god pojedete komadić naše sočne sredine, kao da ste okusili sunčane zrake pune morske zabave, ali i vitamina. Zato jer se i mi sami zabavljamo dok rastemo misleći na vas. A vitamini vam pomažu da budete zdravi i da se možete igrati do mile volje. I mada smo mi voćke naizgled različite, mi smo ustvari svi jednaki i jedini nam je cilj da usrećujemo vas. Baš kao što to svi ljudi, bez obzira na razlike, boju kože ili ime treba da usrećuju jedni druge.“
„Zato jer su dobre stvari koje činimo za druge i koje oni čine za nas najveće bogatstvo,“ reče kuhar zvani Kuki i nasmiješi se.“
Hvala vam na ovoj lijepoj priči, drage moje voćke. Od sada ću vas uvijek donositi svojoj kući!“ reče još.
„A mi ćemo ti darivati naš lijepi i zdravi sok,“ povikaše uglas naranča, mandarina, limun i grejpfrut veselo se kotrljajući.
Izvor: Palčić, god. XIII, broj 133, NIK SEZAM d.o.o., Sarajevo, novembar 2012, str. 18-19.