Došao u Akšehir neki Perzijanac. Videći da ga ljudi pažljivo slušaju, pričao im je što mu je palo na pamet. Tako reče da šah ima u Isfahanu mnogo dvorova u kojima ima sto do sto pedeset soba, koje su velike po hiljadu kvadratnih aršina.
Dosadi to hodži pa mu reče:
– I mi imamao u Brusi mnogo ovakvih dvorova. Naša nova banja visoka je pet hiljada aršina, a široka je…
U taj mah mu pristupi jedan drugi Perzijanac za koga je hodža znao da je upravo došao iz Bruse. Zato se hodža ne usudi da završi o banji kako je započeo te reče:
– … a široka je pedeset aršina.
Prvi Perzijanac se začudi:
– Kako to može biti: visoka pet hiljada, a široka pedeset aršina?
Hodža iskreno reče:
– Udesio bih ja širinu prema visini da nam u nezgodno vrijeme ne dođe ovaj tvoj zemljak.
Izvor: Ahmet Halit-Jašaroglu, Ismail Hakki Čaušević, Meša Selimović, Nasrudin-hodža: priče i dosjetke, Svjetlost, Sarajevo, 1953, str. 80.