Jedan se šakal ponudio jarebici da joj bude prijatelj. Uskoro je jarebica otkrila da šakal uvijek nešto traži od nje, a da ništa ne daje zauzvrat.
„Iskreni prijatelj je neko ko ti spašava život“, reče šakal. „Mala ptičica kao što si ti nikad ne bi mogla uraditi za mene tako nešto.“
Jarebica nije ništa odgovorila.
Jednog dana, kada su došli do široke rijeke, šakal je bio toliko umoran da nije mogao odpješačiti do mosta.
„Moj prijatelj krokodil bi nas mogao prenijeti preko rijeke na svojim leđima“, predloži jarebica.
Kad su bili negdje na sredini rijeke, krokodil reče: „Leti, prijateljice jarebice. Ovaj šakal će mi dobro ispuniti trbuh, pa neću morati večeras u lov.“
Šakal se užasno uplaši, ali tad jarebica nešto šapnu krokodilu i on ih prenese na drugu stranu rijeke.
„Hvala ti“, reče šakal kad je ponovo bio siguran. „Šta si to rekla krokodilu pa se on predomislio?“
„Rekla sam mu da oni koji uvijek nešto traže od onih koje nazivaju prijateljima, a ništa ne uzvraćaju, imaju najgori okus na svijetu“, reče jarebica i odleti.
Izvor: Duncan Crosbie, Najljepše basne za djecu, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2010., str. 28.