Jednog dana neki Nasrudinov prijatelj reče Nasrudinu: „Selim se u drugo selo. Hoćeš li mi dati svoj prsten? Tako ću te se sjećati svaki put kad ga pogledam.“
„Pa“, odgovori Nasrudin, „može se desiti da izgubiš prsten te ćeš me onda zaboraviti. Šta misliš da ti ja ne dam prsten, tako ćeš svaki put kad vidiš svoj prst bez prstena, sigurno se sjetiti mene.“
Izvor: rodneyohebsion.com
Prevod: A. Kadrija