Južnoamerička narodna priča
Ovo je priča o zecu i kojotu koji mu je uvijek bio za petama. Zec je bio prepreden i znao je uvijek obmanuti kojota. A glupavi kojot je uvijek slijedio i slušao zeca ne znajući da ga ovaj obmanjuje.
Jednom zec dođe do jezerceta i ugleda u njemu mjesečev odraz. I kojot priđe jezercetu, budući da je tu bio zec. A zec, primjetivši da mu se kojot približava, poče piti vodu iz jezerceta.
„Šta to radiš, brate?“, upita kojot zeca.
„Vidi, brate, koliko mnogo hrane tamo dole!“, odgovori zec.
„Kakve hrane?“, upita kojot.
„Pogledaj!“, reče mu zec.
Kojot pogleda u jezerce i reče: „Vidim je. Šta je to?“
„To je sir, tamo dole, u vodi“, reče zec kojotu. „Ako popijemo svu vodu možemo doći do sira. Pij, ti si velik, ti možeš završiti moj posao i popiti svu vodu.“
„Dobro, brate“, reče kojot i poče piti vodu.
„Odoh ja malo prošetati“, reče zec i ode.
Kojot nastavi piti vodu iako je zec otišao. Ali nakon nekog vremena kojota zaboli stomak od silne vode i navali mu mokriti. Ne mogavši završiti započeto, kojot sve ostavi i ode.
Izvor: http://www.worldoftales.com
Prevod: A. Kadrija